Page 119 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 119
(Pariz, 1951)
*
Nered mladih sredina, koje su još u rastu i razvijanju, liči ponekad čudno na ruševine
procvetalih i potonulih kultura, zaraslih u grmlje ili napola utonulih u pustinjski pesak. -
Tako se ekstremi dodiruju.
*
Mrtav umetnik ima veliko preimućstvo nad živim, koje se sastoji u tome da mu ljudi bez
kolebanja poklanjaju svoje poverenje. Od svih mogućih namera koje je on mogao da ima
u svom radu ili u jednom od svojih dela ili u nekoj pojedinosti jednog dela, ljudi uzimaju
uvek onu najbolju, najplemenitiju i za njega najpovoljniju. Kod živog umetnika često je
obrnut slučaj.
*
Treba se čuvati rimovanih istina i s nepoverenjem primati i njih i one koji ih prave ili suviše
često upotrebljavaju.
*
Za mene je najbolje kad ja pišem a ne govorim, i kad se o meni ne piše i ne govori.
*
Kad isključim telefon, da bih mogao mirno da radim, ne osećam se sasvim dobro ni
lagodno. Čini mi se da sam nešto propustio, da sam se o nekog ogrešio i da mir do kojeg
sam tako došao nije prirodan, nije onaj pravi i zdravi mir koji je potreban za rad. Nešto
slično kao kad uzmem prašak za spavanje pa spavam, ali znam (i u snu znam) da moj
san nije ono što treba da je san u životu zdravog čoveka.
Onda opet uključim telefon i, ometan, radim rastrgano i na prekide, ali bolje.
*
Na svakoj knjizi koja znači dobro umetničko delo moglo bi se napisati: „Oteto od života,
moga i vašega.“
*
Ima mnogo osetljivih, i slabih ljudi koji celog svog veka očekuju i žele neki svoj potpun i
konačan obračun sa životom, sa društvom, sa ljudima oko sebe; maštaju o njemu mnogo i
stalno, pokušavaju često i na razne načine da ga izvrše i, naravno, nikad ne uspevaju;
troše u to najbolje snage i najlepše godine; propuštaju sve prilike da ma šta stvarno i
korisno urade, i na kraju, postavši zbog toga smešni i svima dosadni, nestaju zajedno sa
svojim uzaludnim i neprirodnim snom.
Samo poneki od njih, koji je pored toga i umetnik, uspeva ponekad da od svog jalovog
maštanja i od svog nerešljivog spora sa životom i od svoje nesposobnosti da ga reši,
