Page 151 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 151

nego kao ohrabrenje, kao podstrek na pisanje. Čitajući kako pisac opisuje na jedan
       određen način neko ostrvo u nekom dalekom arhipelagu, ja sam odbacivao knjigu i
       počinjao odlučno opis neke uličice u Sarajevu za koji dotle nisam nalazio hrabrosti da ga
       otpočnem, jer mi je izgledao težak i neshvatljiv.


                                                            *


       Živeći među intelektulcima, mogao sam da vidim da svaki pojedinac predstavlja zaista
       „svest za sebe“, ili bar državu za sebe. To znači otprilike da svaki ima svoje unutarnje
       zakone koji malo, ili što je moguće manje, vode računa o drugim zakonima u svetu. Svaki
       ima i svoja shvatanja sveta i života, svoju umetnost ili nauku (ili religiju). I ne samo to.
       Nego svaki ima i svoju untarnju i spoljnu politiku, i svoju vojsku i naoružanje, i svoju
       privredu, i svoja mora i pustinje, i svoje sudove i krvnike, i svoja pozorišta i krčme, i javne
       kuće (javne i tajne).


       Sve oni to stvore i izgrade u sebi, po cenu velikih napora, dok se tako ne izdvoje iz
       ostalog sveta u potpunu autarhiju i izolaciju. U tom poslu im prođe prva polovina veka, a
       drugu polovinu utroše u traženju puta i povratka u svet ostalih, običnih, ljudi od kojih su se
       tako uspešno odvojili.


                                                            *

       Šta nam vrede i najbolji uzori iz prošlosti, ako koja postoji između raznih događaja i
       ličnosti u stvaranju? Ni oni ne bi zaslužili da nam budu uzori da nisu otišli za korak dalje
       od svojih uzora.


                                                            *

       Mnogi pisci, naučnici i ljudi uopšte vide od svega što se dešava oko njih uvek samo
       pojedinosti, izdvojene i često beznačajne pojedinosti koje za njih znače suštinu i svu
       važnost toga događaja. Ti ljudi niti mogu da sagledaju jedan događaj ili jednu ličnost kao
       celinu, niti umeju da zapaze i uhvate vezu koja postoji između raznih događaja i ličnosti u
       vremenu, raznih crta i oznaka u tim ličnostima i događajima.


       Ima i druga vrsta ljudi (oni su malobrojniji) koji u onom što doživljavaju ili što čitaju
       zapažaju jasno i oštroumno sve pojedinosti, ali se u njihovim glavama sve te pojedinosti
       mešaju i prepliću međusobno, i tako stvaraju bogat i zanimljiv ali neplodan i nerazmrsiv
       haos u kome se sve nagoveštava a ništa pravo ne kazuje, sve naslućuje a ništa jasno ne
       vidi. Tu nisu ličnosti i događaji oivičeni prema ostaloj stvarnosti, nego sve prelazi jedno u
       drugo, meša se i sliva kao u košmarnom snu. Najoštroumnija zapažanja gube sve svojim
       krajevima u magli tih nezdravih vezivanja i tu im se potire sva njihova početna vrednost. -
       Bogatiji i zanimljiviji od i onih prvih, ovi ljudi nisu, na kraju, mnogo korisniji od njih, jer
       kazujući o svemu ponešto ne kazuju ništa jasno ni celovito.


       Najređi su oni iz treće vrste, ljudi koji i dobro vide pojedinosti i pravilno ih vezuju u odnosu
                                                                                           52
       prema celini. Ti mogu da budu stvaraoci u društvu, nauci ili umetnosti.

                                                            *

       Ima nekih unutarnjih trovanja koja potpuno parališu volju čoveka, zbrkaju mu misli, otmu
       san i zamrače stvarnost. Sva se pažnja usredsredi na jednu tačku, a ta tačka peče kao
   146   147   148   149   150   151   152   153   154   155   156