Page 193 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

zastajanjem i traženjem reči, ali lepo, starinskim trebinjskim govorom, kazivao je svoje
utiske. Pričao je kako mu se sve u Trebinju učinilo poznato, blisko i „obično“, kao da nikad
nije ni odlazio. Samo, sve je bilo manje i niže. Stara jednospratna osnovna škola činila mu
se tako malena da bi je „mogao preskočiti“, a kad je u nju išao kao đak prvog razreda,
izgledala mu je do neba visoka, tako da mu je „fes sa glave spadao, kad je hteo da joj
sagleda šljeme“.

Najčudnije je bilo sa zelenom rekom Trebišnjicom koja se pored mosta, na kraju grada,
širila i stvarala malu zatoku mirne bistre vode. U toj vodi lebdele su, kao okamenjene, ribe
osrednje veličine. Bile su iste kao one u detinjstvu, kao da ih je maločas ostavio. Izgledalo
je da odonda rekom nije protekla ni kap vode i da ribe ne samo da nisu porasle nego se
nisu ni s mesta maknule. I sve ostalo je bilo isto tako.

*

Jedan građanin za slavnog vajara N., žaleći se na svoju sudbinu:

- Evo, uzmi N. Zajedno smo rasli i u školu išli. Znam ga, fala bogu! I to, ja završio i
gimnaziju i posle fakultet, a on ne mogade dalje od trećeg razreda gimnazije. A danas?
Gde je on, a gde sam ja? On zarađuje milione i svetska štampa, evo, o njemu piše, a
mene rasporedili u... uđavola. Kazaćeš ti, on je umetnik, pa talenat, pa... Dobro, čast
talentu! Ali, ostavimo na stranu talenat; to je druga stvar. Pustimo sad talenat! Nego uzmi
njega i mene, pa reci je li pravo da se ja ovako mučim, a on...

*

Kad spavam uz pomoć pilule, ja snivam da spavam. Iznad mene i oko mene stvori se kao
neki moj dvojnik, nekoliko puta veći od mene, ali sav od lake i prozirne materije, treperi,
diže se i spušta u ritmu sna, a ispod njega nazire se malen i taman i budan čovek. To sam
ja i sa mnom sve moje stare misli i drhtavice koje mi ne daju da zaspim i koje me bude
posle kratkog prvog sna. Stoga više volim da se mučim bez sna, nego da uzimam
sredstva za spavanje.

*

On retko uzima sredstva za spavanje, pa ma bila i najbezazlenija, jer takav san, koji
dolazi od njih, on ne oseća kao pravi san. Čovek zaspi odmah, ali to je kao da u njemu
neko spava, a drugim, većim, i kao boljim delom sebe on je budan i oseća onaj deo koji
spava. Dakle, ipak ne spava.

*

Taj čovek je izgledao kao da ne veruje ni u šta i kao da mu ni do čega nije iskreno i
duboko stalo. Živeo je kao stvor bez pravca i načela, bez svog pogleda i stava. Zato se sa
lakoćom prilagođavao svemu i svakom. Ali u retkim i potpuno neočekivanim i
nerazumljivim slučajevima, on je zauzimao odlučan stav i istrajavao u njemu bez obzira
na posledice. To su bili čudni, često puta naoko sitni povodi koje je on svojim uporstvom
podizao do velikih, opštih i nepovredljivih načela.