Page 188 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

*

Putovao sam sa seljakom iz okoline Sarajeva. Ono što je na njemu naročito padalo u oči
bio je njegov crveni šal ovlaš savijen u velik turban oko glave. Taj crveni šal vezan je i
tradicionalno, ritualno gotovo, onako kako su ga, u nizu naraštaja, vezivali svi njegovi, ali i
slobodno i lično, kao da ga je on prvi i jedini sad, ovog trenutka, vezao proizvoljnom igrom
svojih prstiju i svoje mašte.

*

Na bačkoj ravnici nebo i oblaci gutaju predeo, izjednačuju ga sa sobom. U brdovitim
planinskim krajevima je obrnuto. Šumovite padine i goli planinski visovi paraju nebo i
oblake, obuhvataju ih i čine sastavnim delom predela.

*

Strašna oluja sa gradom. Vetar je tako jak bio da je zaljuljao zvona na zvoniku, i ona su
zvonila „na jednu stranu' kao što se zvoni za pokojnika.

*

Kad je uvođenjem avionskog saobraćaja omogućeno brzo putovanje na Grenland, prva
zvanična delegacija danske vlade donela je buket svežih ruža, kakve do tada niko na tom
ostrvu nije video. To je bilo veliko iznenađenje i krupan događaj. Svet se iskupljao i gledao
buket kao čudo, igrao oko njega i plakao od uzbuđenja. Naročita radost vladala je među
63
ženama i decom.

*

U vagon-restoranu jednog voza video sam čoveka sa licem koje ne poznaje osmejka.
Glas mu je bio promukao, a stav hijenski nakostrešen. Sedeo je sa svojim društvom, za
susednim stolom, i dok su svi govorili, on je ćutao. Iz razgovora sam razabrao da ne pije,
11
ne puši, ne čita knjige i ne ide u pozorište. „Ja živim umereno , rekao je sam.

Docnije je razgovor za tim stolom oživeo, jer su svi osim čoveka sa hijenskim izgledom pili
crno vino, a dan je bio vruć. Prepirali su se živo. Reč je bila o nekim meni nerazumljivim
sporovima i omrazama u njihovom mestu. I tu onaj visoki čovek bez osmejka, koji ne pije i
ne puši, nije govorio mnogo. Samo je jednom rekao: „Ja bih takvog čoveka svojom rukom
64
ubio.“ I pri tom je podigao i malo savio svoj dugi sivi kažiprst kao da pritiskuje obarač.

*

Gospođa N. imala je vilu na Topčiderskom brdu. Imala je i sina jedinca, maturanta, lenjo,
nedarovito i razmaženo dete koje je teško učilo. Na ulici pred njihovom kućom bio je niz
visokih i snažnih lipa koje je Opština tu posadila pre mnogo godina. U junu mesecu lipe su
cvetale i širile snažan miris koji je prodirao i u vilu gospođe N. i u baštu oko vile.

Sin gospođe N. se žalio da ga miris lipe „nervira“, da od njega dobija glavobolju koja ga
sprečava u učenju.