Page 194 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 194
Tada se moglo videti da je taj čovek celog života bio veran nečem nepoznatom, izvan
njega i izvan sredine u kojoj je živeo. I to veran verom koja se nikad ne koleba i zbog koje
se lako podnosi svaka žrtva.
*
Na Bledskom jezeru svaki vetar, od najmanjeg daška do severca sa dugim, oštrim
zamasima, ima svoju boju na nebu ili na predelu; ali zvuka nema, nikako ili vrlo malo.
*
U ovom kraju Slovenije seljaci na poljima, posmatrani izdaleka, ne ostavljaju utisak
napora i mučnog rada, ni oni ni njihova zaprega. Protivno od zemljoradnika u našim
krajevima koji su povijeni tako da se prosto gube u zemlji koju obrađuju. Oni se izdvajaju
celim likom od posla koji vrše, a u tom poslu izgleda sve od početka do kraja predviđeno i
utvrđeno, dok naš seljak izgleda da se zakopava u zemlju i da prvi put preduzima svoj
mučni i bezizgledni napor. Tako lak izgleda posao ovih ljudi da pomišljamo na igru i
zabavu, ali kad im čovek priđe i pogleda ih izbliza, vidi se da su okupani u znoju i da
posrću od napora.
*
Na jezeru. U prvim noćnim satima, nebo je bilo puno zvezda, u grozdovima. Izgledalo je
da im se žar sve više raspaljuje. Nije mi se spavalo. Činilo mi se da vredi bdeti i pratiti hod
i razgaranje zvezda u modroj visini. Oko ponoći negde, ipak sam zaspao. A kad sam se,
nekako pred zoru, probudio i izišao na terasu, nebo je bilo izbledelo, tanak mesec je
dogarao u dnu vidika; nestalo bogatih sazvežđa, kao čarolijom. Samo su sredinom neba
sjale dve krupne otežale zvezde, kao zadocnele na povratku posle čiste i svetle zvezdane
68
orgije u modrini neba.
*
Na Zelenom vencu gomile lubenica. Živ razgovor svaki čas prelazi u svađu koja opet brzo
zamire. Svi viču, kupci i prodavci. Jedan od prodavaca, mlad živ čovek, građanin, meri,
govori, smeje se, a očima lukavo strelja i, očigledno, u sebi sve računa.
- Eto, pet kila i dvesta grama, to su trideset i dva dinara. I dužan si mi četiri dinara od
ranije, svega trideset i šest.
- Gle, otkud ja dužan?
- A, to nisi ti! Onda je onaj drugi.
- Dakle...
- Daklem i daklem, daklem to je triput daklem. Daj pare pa idi. Vidiš ti ovaj narod što je
navalio!
*
Sklonio sam se od naglog letnjeg pljuska u hodnik seoske kuće.
