Page 189 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 189

Gospođa N. je molila predsednika Opštine, koga je dobro poznavala i sa kojim je bila u
       nekom srodstvu, da naredi da se poseku te lipe i na njihovo mesto posade kestenovi,
       kako bi njen sin bio pošteđen mirisa koji ne podnosi i kako bi mogao da uči.


       Istinu valja reći, predsednik nije udovoljio toj želji, ali ostaje činjenica da je ona zaista to
       tražila.


                                                            *

       U turskom Ministarstvu inostranih poslova bile su u ono vreme (oko 1936. god.) sve
       glavne ličnosti nagluve, i nisu to krile ni najmanje, nego upadljivo pokazivale. Jedan
       maliciozan stranac uvek je tvrdio da je to samo koketerija i jedan naročit način laskanja
       tadanjem predsedniku vlade koji je gluv „comme un sac de charbon“.


       U Sviftovim pismima vidim da je njegov šef i zaštitnik, prvi ministar kraljičin, lord Harlej,
       bio gluv na desno uvo i svakome okretao levo pri razgovoru. Istu manu imao je i Svift, i
       tim povodom piše: „Ne smem da mu kažem da je kod mene isti slučaj, jer se bojim da ne
       pomisli da mu laskam oponašajući ga.“

                                                            *


       U sarajevskoj čaršiji kruži uvek poneka uzrečica, kratka i naoko bez smisla, koju čaršijski
       ljudi ponavljaju neumorno, u svakoj prilici, dajući joj smisao koji žele i koji im trenutno
       treba, uvek šaljiv, opscen ili podrguljiv. Tako se nekad dovikivalo: „Imaš u šta?“ (Stvar je
       potekla od bezazlenog bakalina koji je, izmerivši jednoj mladoj ženi oku krompira, upitao
       ima li u šta da primi krompir.) Zatim je dugo vremena upotrebljavana uzrečica: „Tak’a
       zemlja!“ A sada čujem kako muškarci u čaršiji dovikuju jedan drugom, u svima mogućnim
       tonovima: „Ne daj na se!“

       A nedavno sam čuo kako čovek sa jednog dućana ironično dovikuje drugom: „Hoće od
       toga, hoće!“ - To je najnovija od tih njihovih uzrečica.


                                                            *


       Jedan siromašan musliman s Vratnika nije imao novca da se ponovi za Bajram. Smogao
       je svega toliko da kod Jevrejina „Pred imaretom“ kalupira svoj stari fes. A kad je taj fes
       stavio na glavu i pogledao se u ogledalu, on je sa divljenjem i zadovoljstvom uskliknuo:
                                                                65
       „E, ljudi, što haljinka izmijeni čojeka, to je čudo!“

                                                            *


       Čudna je ova sarajevska grmljavina za vreme letnjih oluja. Usled blizine i teskobe brda
       oko varoši, gromovi odjekuju jače i svaki ostavlja utisak prave katastrofe. Podsećaju na
       bombardovanje iz vazduha.

                                                            *


       Čiča je, posle više od pedeset godina bračnog života, govorio babi: „Pedeset godina, bre,
       pedeset godina! Sve da si mi pevala kao ona u Operu što peva, pa bi mi dosadila„A ti
       meni nisi dosadio. Ne, nimalo! Ni najmanje!“ Odgovara baba uvek sa rezigniranom
       ironijom na dedovu šalu.
   184   185   186   187   188   189   190   191   192   193   194