Page 75 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 75

Slabo ali preduzimljivo, do rasipnosti darežljivo, tako da se čovek, gledajući ga, pita kako
       se održava, i dokle će moći tako. I tu se javi misao da je pitanje besmisleno, jer „dokle“ i
       ne postoji, kao ni „odakle“.


                                                                                                  (22. VII 1969)


                                                            *

       Nezadovoljni sobom i prilikama u svojoj zemlji, mi često hvalimo druge zemlje i narode,
       stvaramo od njih nedostižne uzore. Pri tom i preterujemo, hvaleći ih više nego što
       zaslužuju i pripisujući im svojstva i odlike kojih nemaju. Tako da sve to što govorimo
       odgovara manje stvarnoj slici dotične zemlje, a više idealisanom liku naše otadžbine,
       kakvom bismo hteli da je vidimo.


       Sve to, razume se, nije ni tačno ni pravo, ni zdravo, jer tako mnogi od nas stvara sebi,
       negde na sredini između one idealisane zemlje i svoje nesavršene, neku treću
       nepostojeću domo-vinu u koju se sklanja kad god se u jednoj od one dve (ili u obe
       odjednom) razočara. Takav čovek živi nemirno i nekorisno, čas kao izbeglica i iseljenik, a
       čas kao povratnik. I nije srećan.

                                                            *


       Vojnicima, bolesnicima, zatvorenicima posete su drage i uvek dobrodošle; stoga često
       čeznu za njima kao za lekom ili hranom. One spasavaju od samoće, od smrtonosne misli
       o samoći. Te posete oni primaju sa zanosom i zahvalnošću, i vide u njima često i ono
       čega nema, ili mnogo više od onog što postoji. U nekom čoveku takav doživljaj - obična,
       možda i slučajna poseta - može da poraste do lepote čudesnih priča o spasonosnim
       vizijama u tamnici ili o poseti kraljice od Sabe caru Solomonu. A snagu svoju crpu takve
                                                 24
       legende iz ljudske patnje i samoće.

                                                            *


       Ponekad čitam ili slušam neke stvari o našim ljudima, o njihovom načinu gledanja i
       njihovim postupcima. Moram da priznam da mi u prvi mah sve to izgleda zanimljivo,
       ponekad lepo, uvek neočekivano i uzbudljivo. A kad malo bolje razmislim, vidim da, sve
       zajedno uzevši, nije dobro što je tako i da, kako u Bosni kažu, „ne može izdobriti".


                                                            *

       Kad sve razmislim i procenim, izlazi uvek na jedno.


       Prava priroda, vrednost i cena čovekovog života na zemlji određuje se, u osnovi, njegovim
       geografskim položajem, to znači njegovim odnosom prema suncu i odnosom sunca
       prema njemu.

       Računica je nemilosrdna, a rezultati nepogrešno tačni.


                                                            *


       Potvrđuje se uvek isto. Između toga što nazivamo našim životom i između nepostojanja
       nema jasne ni određene granice. I to je jedna od osnovnih teškoća.
   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80