Page 228 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

BEU LUK
229

Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i "
koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. Kad se
ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i
mikrobiolo~kim laboratorijama, u farmaceutskoj industriji i na klinikama,
da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti, od kojih su se i narodi
na raznim kontinentima hiljadama godina ~titili i leeili na primitivan na·
~in belim lukom, onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe
ove biljke u narodnom zivotu, narodnoj ishrani, a pre svega u narodnoj
m edicini. Tome treba dodati jo~ i onu ~iroku pol i val e n t nos t bel 0 g
I u k a, ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao
svakidasnja hrana, zacin, lek, a' ponekad i kao madija, vee i zbog toga ~to
je Ii njegovo fi~iolosko, lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. Nairne, i una·
rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za
le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti, kako iznutra tako i spolja.

Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo
vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz·
nih naroda, ali je u poslednjim vekovima, a narocito u XIX veku gotovo
potpuno izba~en iz farmakopeja. Tek u I, a naro~ito u II svetskom ratu i
posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan·
rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe·
nicilina, streptomicina, dakle, antibiotika (vid. poglavlje Fitoncidi).

Naprotiv, narodna medicina, iako usmena, nepisana, bez nauenih pre-
tenzija, nikacl nije napustala beli luk, nego ga je vekovima upomo i tvrdo-
glavo euvala i prenosila s kolena na koleno. Ne zelimo ovde da hvalimo
sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi, mozda, neko pomislio da je sve
ispravno ~to je u njoj. Ne, to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme
da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine, tako bogate
riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. Pred narodnom medici·
nom se ne smeju zatvarati oei i, kao ono noj, zabadati glavu u pesak. Kao
sto u skolskoj, nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo, tako
ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. Tek od onoga dana kad budemo
dobro upoznali nasu narodnll medicinll, moei eerno donet,i tacniji i objek-
tivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot,iv nadrilekarstva. A
dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje.
nje. Uosta!om, ako otvorimo dana~nje knjJge i udzbenike za medicinare,

veterinare i farmaceute, videcemo da su mnoge droge, koje se danas upo-
trebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju,
primljene iz narodne medicine: digitalis iz Engleske, tvrda razena glavnica
ad naroda u Srednjoj Evropi, kininova kora od starosedelaca Perna, ipeka.
kuana od starosedelaca juZnog Brazila, eaulmogra od Indusa, gorocvet ad
ukrajinskih seljaka ...

Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo
dobro poznat i pristupacan, onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. Jer
naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine, pogotovu one koje na·
rod vekovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo
poverenje, kao ~to su beli luk, trava-iva, lincura, kicica, karnilica, nana, odo-
Ijen , kantarion i druge.