Page 238 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 238

BLAZENl  CKAU. SIKAUNA
                                                                                                    239

         talu  vodu.  Kad  se  tuca  i  melje.  nazi va  kijanje.  Prvoklasan  biber  u  zrnu.  kad
         se  spusti  u  vodu.  odmah  padne  na  dno.  a  lo~  lebdi  ili  pliva.
               Beli  biber  ili  bijeli  papar  poti~e od  iste  biljke,  ali  se bere potpuno zreo
         plod  i  oguli  sem~niea i  srednji  sloj.
               U  biberu  ima  1-2,5%  eta r s k 0  g  u I j a,  5-9<>/0  kristalnog  alka-
         loida  pip e r ina  i  0,8%  s mol e  (kavicina),  zatim  ima  malo  masnog
         ulja  i  mnogo  skroba.
               Aroma  bibera  potice  od  etarskog  ulja,  a  Ijutina  od  piperina.
               Biber  je  i  danas  jedan  od  najvafnijih  i  najskupljih  z a ~ ina.  Kao
        lek  se  malo  upotrebljava:  za  povecanje  apetita  i  kao  stomahik.  Spolja  se
        ponekad  daje  s  Ijutom  paprikom  (Linimentum  Capsid  compositum)  kao
        sredstvo  za  drafenje  koze.  Alkaloid  piperin  ima  svojstvo  da  sniZava  tern-
        peraturu,  zbog  cega  je  biber  nekad  upotrebljavan  protiv  grozniee.



                                     BLAtENI  CKALJ,  SIKALINA


                                 Cnicus  benedictus L. -         Composi.tae

               DvogodBnja  iii  jednogodBnja  zeljasta,  vrlo  bodljikava,  veoma  raz·
        granata  biljka,  visoka  do  40  em.  Listovi  su  duguljasti,  ~iljasti,  duboko
        perasto  deljeni,  jedri,  po  po-
        vr~ini  mrezasti  a  po  obodu
        o~tro  nazubljeni  i  bodljika-
        vi.  Cela  biljka  je  sivkasto-
        -ruckasta  od  obilja  dlaka.
        Cvetne      glavice     su    pojedi-
        na~ne, na  vrhovirna  ogranaka,
        obavijene  su  kruprum  ovoj-
        nim  listovirna,  od  kojih  UDU'
        tra~nji  i!Oaju  duga~ke bodlje.
        Cvetovi      su  ruti.  Cveta  po-
        ~etkom leta.
               Rasprostranjenost. -       Ra-
        ste  u  primorj-u,  rede  u  dru-
        gim  delovima  zemlje,  ali  kao
        poludivlja      biljka,     naj~e~ce
        po  suvirn  mestima.
              Droga_ -     Gornja polovina
        biljke  u  cvetu  (Cardui  bene-
        dicti  herbal.
             Sastav. -     Nedovoljno pro-
        uteni  gorki  heterpzidi  (kni-
        ein  i  drugi),  oko  5%  tanina,
                                                                     BLAZENI  CKALl
        malo  sluzi,  smole,  etarskog
        ulja  i  razne  soli.
               Upotreba.  -     Kod  nas  se  vrlo  retko  upotrebljava.  VBe  ga  ?otro~.i na~a
        industrija  gorkih  alkoholnih  desertnih  napitaka  nego  apoteke  I  fabnke  Ie·
        kova.  Naprotiv,  na  Zapadu  se  znatno  te~ce i  raznovrsnije  korFstli  koo  omi·
                                                                                                ---_
                                                                                                                  .....
   233   234   235   236   237   238   239   240   241   242   243