Page 233 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 233

234                                                                              LECBNJE  BlUHM


         n j u  1: 85.000  do  1 : 125.000  alicin  pokazu;e  antibakte.ri;sko  de.;stvo  prerna
         nekirn grampozitivnirn  i  gramnegativnim mikroorganizmima: stafilokoke,  stre-
          ptokoke,  bacili litusa,  dizienteri;e  i  kolere.
                Vee  1947.  god.  utvrdena  je  hemijska  grada,  formula  alicina.  Dokazano
         je  takode  da  alicin  nije  prvobitna  supstancija  belog  luka,  vee  da  je  jedan
         od  meduproizvoda  fermentativnog  raspadanja  nekog  veeeg  jedinjenja,  da  je
         oksidacioni  proizvod  dialildisulfida,  koji  je  glavni  sastojak  ulja  belog  luka,
         neprijatnog  mirisa  i  ni·ske  tacke  -klj<ucanja.  Uostalom,  i  ranije  su  analLticari
         primetili  ovo:  'kad  sc  svez,  neozleden,  ceo  luk  prethodno  s tabiliizuje  aLkohol-
         nim parama  (uniSti  se time  enzim  ali7Jinaza),  iz  luka  5e  ne  moze  dobi ti  alicin.
         Kad  se  od  ovako  'stabilizovanog  ,Iuka  nacirui  vodena  supstancija,  ona  nema
         antibakterijsko  dejstvo;  ako  se  10j  suspenziji  doda  malo  ~uspenzij e  nesta-
         b ilizovanog  samlevenog  luka,  dakle,  enzima,  odmah  se  javlja  jako  bakteri-
         cidno  dejstvo.  Iste,  1947.  god.  izolovano  je  iz  glavica  belog  luka  novo  jedi-
         njenje Ii  nazvano  aliin,  '11  obliku  'iglicastih  kristala  bez  mirisa.

               Aliin  nema  antibakterijske  osobine,  al'i  ako  ·se  njegovom  rastvoru  dod a
         ferment  a l i n a z a  iz  svezeg  luka,  antibakterijsko  dejstvo  je  vrlo  veliko
         protiv  streptokoKusa,  piogenesa,  koli-bacila,  bacila  tifusa  i  dizenterije.





                                  UPOTREBA  U  NAUCNOJ  MEDICINI


               Beli luk se sve viS"  i razi:J.ovrsnije upotrebljava u  naucnoj  medicini. Osim
         galenskih,  izraduju  se  i  preparati  '11  farmaceutskoj  indwotniji.  Upotreba  u
         naucnoj  medicim  uglavnom  ·se  poklapa  sa  primenom  u  narodnoj.  Ulazi  u
        sastav  raznih  preparata  za  izazivanje  apeti-ta,  za  jacanje,  kao  stimulans  ziv-
        canog  sistema  (u  SAD),  protiv  visokog  krvnog  pritiska,  arterioskleroze  i
        decjih  glista,  kao  cfikasno  antisepticno  preventivno  sredstvo  protiv  raznih
        zaraznih  bolesti  (tifus,  grip,  difterija,  kolera),  protiv  hronicnog  bronhitisa,
        velikog  i  obicnog  kaslja  kao  ekspektorans,  u  obllku  kasice  za  leeenje  cireva
        i  uboja, a  za  vreme  II  svetskog  rata i  za sprecavanje zagnojavanja rana, pro-
        tiv  peruti  i  opadanja  kose  i  dr.






            LEKOVI  IZRADENI  U  APOTECI  I  FARMACEUTSKOJ  INDUSTRIJI


               Lekovi  od belog  luka . uzimaju  se  pre jela.
               Tinktura  je  2()<>: .. ni  alkoholni  ekstrakt.  Dvesta  grama  oljustenog  i  isec-
        kanog  belog  luka  se  drzi  deset  dana  u  1.000  grama  600/o-nog  alkohola.  Posl!!
        toga  se  iscedi  i  filtruje.  Dobija  5e  tecnoS1  rota  kao  6ilibar,  mirisa  na  beli
        luk.  (Propis  Fram:uske  farmakopeje  od  1937.  godine,  str.  1023).

               Macerat. -      Dvesta grama osusenog  istucanog belog  luka prelije  se  1 Ii-
        trom  900/o-nog  alkohola  i  posle  20  dana,  uz  cesee  mesanje,  odlije  5e  i  pro-
        filtruje.

               Sirce. -    Peaesel gram a  belog luka se  isitni  i  maceruje  10  dana u  100  g
        sir6eta.
   228   229   230   231   232   233   234   235   236   237   238