Page 235 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

236 ll!CI!NJI! BIUI!M

U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom.
Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan, naj~e~~e
stucan u sircctu. avo je sasvim opravdano, jer se u sir~tu alicin najbolje
drli, pa je takav lek i najaktivniji.
N a u c n a vet e r ina. - Beli luk se daje protiv crevnih parazita
u obliku klistira, za lak~e i bolje prezivanje preZivara, protiv vrenja pri aku·
tnom nadimanju goveda, protiv nastupa i proliva konja, protiv smrdljivog
bronhi tisa i plu~ne gangrene.
Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z e-
n je k 0 z e. To su sredstva koja prouzrokuju, kad se stave na koZu, crve-
nilo i upalu. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine, vrste, vremena
koliko se na jeduom mestu drli, cd vrste zivotinje i uzrasta, od njene ose-
tljivosti. Na taj lla~in, beli luk, kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja
imaju swnporna etarska ulja, kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozi-
da, mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a, tj. izazvati cr-
venilo na kozi, a u jacoj d01li i ako se duic drle, delova~c kao v e z i k a n-
c i j a, tj. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a, tj. iza-
zvace rane i zagnojavanje, nekrozu tkiva.
Istorija_ - Bell luk je, prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraii-
va';a, veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. Stari Kinezi, Indusi, Jevreji,
Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran·
Ijivu, zacinsku i lekovitu biljku.
U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn
lek, a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. U toj daJekoj zemlji, zbog
koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi, sve u zelji da se evrop-
ske sile doeepaj u bibera, cimeta, karanfilica, morskog ora~Ceta i drugih sku-
pocenih za~ina, koji su bili neposredan povod otkricu Amerike, u Indiji,
gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga
i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih, beli luk je
bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. Pre svega. upotrebljavan je
kao op~ti tonik, sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: ne-
manja apetita, lo~eg varenja, mr~avosti i op~te slabosti, kMlja, koznih be-
lesti, reurnatizma, hemoroida (Suljeva) i dr. U Vedama, induskim svetim knji-
gama, spominju se lekovi, medu njima i beli luk. Induski sve~tenici bili su
prvi lekari i apotekari, pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova oba-
vljeno ,uz primellu tajni, molitava, madija, slozenog ritual a i rasko~ne ce-
remonije.
E g i pea n i su znali za mnoge lekovite, aromati~e, za~inske i ot-
rovne droge. U pocetku, dok su bili mali i sjroma~ni, zadovoljavahu se Ie-
kovitim sirovinama iz svoje flore, uglavnom oko Nila. Najvi~e su upotre-
bljavall luk. Kasnije, lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj.
sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva, jake zacine i
mirise sa Istoka, a beli luk je os tao za sirotinju, za radni svet. U Eberovim
Papirusima (oko 1500. god. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke,
pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. Starj Egipat bio je od ogromnog
uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda, Fcni~ana, Va-
vilonaca, Jevreja, Persijanaca i drugih. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski
narodi, manjc-vBe sto~rski i nomadski, upotrebljavali su gotovo redovno
beli luk. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek
na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana, jer vidimo ida·