Page 27 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

28 LECENJE BIUEM

niku (divlji pelen), Ijiljan, gospinu las, tamjan, mim, balsame, cimet, gumu,
mirise i zacine iz Indije (oko 1500. god. pre nase ere).
U Eberovil1l papirusima (1550. god. pre nas. ere) spominju se lekovite
biljkc. Egipcani su poznavali vestinu balsamovanja, destilovanja mirisnih
voda i parfema. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge.
Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja, izrade le-
kova i na celokupnu kulturu Jelina i dmgih starih naroda: Fenieana, Va-
vilonaca, Jevrcja, Persijanaca i dr. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu,
pored ostalog, jos i opijum, galbanum, asu-fetidu, beli luk i druge sokove
suklllentnih pustinjskih i stepskih biljaka .
.Najnovija . . istrazivanja dokazuju
da je zahvaljujuci svakodnevnoj upo-
trebi lekovitog bilja uspela gradnja
istorijskih kolosa, egipatskih pira-
mida. Da nije bilo lekovitog bilja,
zarazne bolesti bi pokosile stotine
hiljada radnika koji su grad iii pira-
mide u uslovima naj1ezeg primitivi-
zma, bez osnovnih higijenskih potre-
ba (nedostatak nuznika, zdrave vo-
de i dr.).
'\ Ipak, medu veCinom starih naro-
\ da, a naroeito medu Jevrejima, vlada-
10 je verovanje da je molitva jos uvek
najvaznija pri leeenju, da je njeno
dejstvo jaee i pouzdanije i od samog
leka koji bi se eventualno dao boles-
niku. Mediko-farmaceutsku vestinu
cuvali su svestenici po hramovima,
»klasa koja se brinula i za duiiu i
za :tela svoje pastve«. Verovali su i
propovedali da se molitvom, postom
i dobrim delima moze »zao dull«, tj_
bolest isterati iz Covecjeg tela. Po-
red ostalih lekova, upotrebljavali su
vino, ulje, mokracu 09 Ijudi i zivo-
tinja itd.
Fen i e ani su bHi najbolji
~ trgovai tog vremena. Trgovali su i
AROMATERAPIJA STARIH EG IPCANA drogama, 0 njima prieali ra:we iz-
Lotos je smatran za svetu misljotine, kao, na primer, da mesto
lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije,
da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. Fenieani su droge

malo upotrebljavali za sebe.
Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno. Svestenici, leviti,
pastofod, vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu le-
cenja i pravljenja lekova religioznim, magieni~ radnj.a:n , .koje su "sprere~­
a
vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. Kn-
tickog duha nije bilo. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v,rl?
prostih farmaceutskih formi: maceracija, infuza, dekokta, uJJa, vrna, hill-
men ta i melema.