Page 31 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 31
32 LECENJE BIWEM
stire. Praznoverjc, mrak i neznanje ovladuju svetom. Cilanje k'lasianih dela
strogo se kaznjava. Vizantija pokusava nesto da spase, ali bez nekog vidnog
uspeha. Bolesnici veruju da ee ih spasti eudo. Misticizam osvaja sve dru-
stvene slojeve. Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene gr-
eke i rimske civilizacije. Bolesnicima pisu zapise, amajlije, daju slike sve.
taca, nose ih u crkve, pod dt-veee sa »zapisom«, Citaju molitve i f ivot sve-
taca, baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga, medu kojima
je katkad bivalo i takvih koje su bile od stvarne lekovite vrednosti. Vestina
leeenja, gajenja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manastire.
Osnov terapije cinilo je sesnaest svetih lekovit·ih biljaka koje su lekari-ka-
luderi po manastirima obavezno gajili: Ijiljan, zalfiju, ruht, morae, nanu,
greko seme, euhar, rutvicu, vralic i dr. Vrednost droge nije zavisila od njene
stvarne lekovilosti, nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom, U
ponoe, odredenog dana, da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme,
da Ii se pri tom zevalo, islo natraske i sl. Mnogo su bili cenjeni i traZcni
cudni lekovi: mast od vepra ili besnog bika, zmijsko mleko, ptiCije mleko,
mokraea od novorodeneeta iii nevine devojke, krokodilske suze i sl. To se
jos i danas traZi po nasim apotekama. Koren bozura iskopan za vreme me-
secevog pomracenja i obesen 0 vrat bolesniku leci padavicu. Kod nas jos
ima krajeva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu
uoci ]ovana Biljobera (6-7 juli), na Veliki petak i sl.
K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da ,se na drlavnim imanjima
gaje bilj ke za bojenje, zacin i lek i razne vOCke. Popis bilja obaveznog za
gajenje nalazio se u Kapitularima. Tu se navodi oko sto~inu raznih biljaka,
medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj , home-
opatskoj i narodnoj medicini: zalfija, primorski luk, perunika, slaCica, vise
vrsta nana, kicica, rnak, beli slez, razne vrste luka i dr. U to vreme Arapi
preko Spanije i IlaJije donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. .
Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu,
koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje tek otkad su u nju prenesene
arapske knjige i recepti. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela, od
kojih su neka dozivcla ",iSe stotina izdanja, kao, na primer, Flos medicinae
i rozne antidotarije. U njima je lekovito bilje zauzimalo vazno mesto. Bene-
diklinci, koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije, osnovahu ve-
like botanicke vrtove.
Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. U Evropi kao
da se oseca mali napredak.
U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara
(koji su izradivali i prodavali lekarije, uglavnom droge) i prodavaca trava
(herbarii), zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). Apotekari su zeleli svo-
ju samostalnost, a, islo tako, i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih raz-
likuju od ostalih, obicnih trgovaca, jer je za apotekare bilo obalVezno znanje
latinskog jezika, titanje recepata itd.
VIII. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke, pa i medkinu i farma-
ciju. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em i-
j e i sto su celoj fannaciji dali nauooi pravac, tako da farmacija postaje
e k s per i men tal nan auk a i ve s t i,n a. ani u terapiju unose mnogo
