Page 30 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 30
UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE
31
znase medicinu ?rcke, Egipta i mnogih starih naroda u Aziji, koja je sta-
jala na mnogo vlsem stupnju od rimske.
Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsku dufnost vr~ile su same sta-
:esine p.o:odica, .~ kasni),e, do Cicel'ona, robovi i oslobodeni robovi, prete-
~no Grc.l 1 Jevrej l. . Docl1lje su dolazili lekari .iz Grcke i A1eksandrije, manje
lZ ostahh pokorenlh zemalja. U svoj im raelnjama, lekari, pretezno oslobo-
deni robovi i stranci, cesto proelavahu, poreel dozvoljenih, i zabranjcne Ie-
kove. Od ovog unosnog, ali neelozvoljenog posla dosljaci se brzo obogatise i
istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija, naroeito
starog Katona, koji ih na svakom mestu i javno nazivase da su . mendici«
(prosjaci), a nc »m e d i c i«.
Cini se da je koel svih primitivnih naroda, pogotovo u ovom delu Ev-
rope i stepskih, polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije, beLi luk i hrana, i lek
j ;:aCiIl, SIredstvo za bajanje, vraeanje, eini i madije.
Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. god. pre do 50. godine posle
nase ere), u knjizi De re medica, navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka, osim os-
talih i aloe, amonijakum, buniku, lan, mak, biber, galbanum, cimet, lincuru,
karc!amom, skamonijurn, stiraks, lerpen~in , tragakantu, eemeriku i dr.
Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus, takode lekar rimskih
imperatora, daje dosla dobar opis mnogih droga, medu njima i nekoliko
novih: Aconitum, Cel1taurium, Euphorbium, ColocYl1this i dr.
Pedesetih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79), rimski dr.:iavnik
i vojskovoda, savl'emenik Dioskorida, u svom delu His/oria Naturalis (Isle-
rija prirode, u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. Proputovao je Germaniju
i Spaniju. Slicno Dioskoridovom delu, i ovo je kroz ceo srednji vek citirano
i mnogo cenjeno, ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga
su nepotpuni; dele nije originalno, vee je zbir verovanja i pretposlavki luga
doba, bez kritickog duha. Plinije je opisao oko 1.000 biljaka.
Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje
o lekovitom bilju i drugim drogama.
Od glasovitijih rimskih lekara (istovremeno i apotekara) treba spomc-
nuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen, 131-200), oca praktitne. ga-
lenske fa·rmacije. U svojim spisima 0 vestini izrade lekova on opisuje mnoge
droge. U terapiju uvodi Fol. Uvae ursi. Njegov uticaj se snazno oseea do
kraja srednjeg veka. Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. Od njega
je ostao sarno manji broj spisa, jer mu je pozar unistio apoteku. Po njemu
se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. Galenusovo
dele prevedeno je u IX veku na arapski.
Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile za-
branjene. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru, jedie, kanta-
ride, kukutu i dr., i testo su in upotrebljaovali.
Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v a-
n j a I e k 0 v a, a naroei to skupih egzoticnih droga, 0 cemu piSe Plinije. On,
isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju, jer »taj uvoz upre-
pascuje ~imsku drlavnu kasu«; to su bili u prvom redu cimet, biber, dunl-
bir, mira i arap5'ka guma.
VJI. Srednji vek __ . Opadanjem rimske m06, propa~eu Rimskog Car-
sIva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim ves-
tinama, pa i u vestini lecenja i izrade lekova. Medicina se pov1aei umana-
