Page 29 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 29
30 LECENJE B1UEM
ce, nane, matienjaka, zalfije, majorana, korijandra, anasona, bademovog, se.
zamovog i orahovog ulja, mrazovca i drugog bilja. Opisao je vi ~e ad 500
biljnih, zivotinjskih i mineralnih droga. Bilj ke jc svrstao prema njihovim
terapeutskim osobinama. Delo je prevedeno na arapslci, italijanski , francuski
i spanski, a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. Njegova pojava je od
istorijskog znaeaja za nauku 0 lekovitom bilju, lekovitim sirovinama biljnog,
l.ivotinjskcg i mincralnog porekla i lekovima uopste.
Snaian i blagolvoran uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz
vekove.
U lIijadi (VIII vek pre nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji,
zdrobljen i stavljen na ranjenu nogu, treba da ublazi bol junaka. Pred Pi·
lijom neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi
i u transu, izvan sebe, proriee sudbinu Ijudi. Bice da je tu bilo i olrovnog
bilja, jer je i sam a slavna proroeica na kraju podlegla posle jedne takve
burne seanse. Uopste, eini se da medicina primitivnih naroda ceni u pro
yom redu drasticne, »jake lekove«, tj. one cije se dejstvo brzo i vrlo ocevi·
dno opata i is~iee nezadrzivom silinom na sve organe bolesnika.
U Aleksalldriiskoj skoli osecao se velik napredak u mediumi od IV
veka do dolaska Rimljana, zatim nastupa stagnacija, ali posle izvesnog vre·
mena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat.
Ogromna bibliott:ka sa vise od 2,000.000 knjiga spaljena je i u njoj znanje
o lekovima i lekovitom bilju toga doba.
Svi egipatski \'Iadari pomagahu i negovahu medicinu, a najviSe pozna·
vanje i upolrebu otrova i protivotl'Ova (terijaka i aleksifaJrmaka). U njiho·
vim vrtovima gajene su otrovne biljke, kao, na primer buni,ka, velebilje, tao
tula, jedic i dr. I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku, Hyo·
scyamus m£ltic£ls, koja ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske
bunike.
Pod uticajem Herakli(a opijum se dodaje svim slozenim lekovima, tzv.
polifannakama, koji su tada bili u modi. Serer iz secerne (rske poCinjc da
potiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. Iz Indije i Etiopije dolaze razni
zaeini, mirisi i lekovite dJ'oge. Upotrebljavaju se i mnogi cudni lekovi: kro-
kodilski izmet, kornjaeina krv, kamilji mozak i dr.
VI. Rlmljanl. - U pocetku, dok ne osvojise zemlje i gradove jzvan male
I'imske driave i Italije, i prvi Rimljani, kao, uos talom, i svi drugi primitivni
i siromasni narodi, upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine
svoga kraja. Znali su i upotrebljavali uglavnom kUptlS, beli i crni luk. Ka-
ton tvrdi da se jednom Rim spasao od kuge zahvaljujuci preveFltivnoj upo·
trebi kupusa. I on ga zato preporucuje Rimljanima. Medutim, u to vreme,
dok je Rim bio u mraku i neznanju, u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran
uticaj Hipokra(a. Kasnije, u moenoj Rimskoj Imperiji, beli luk i crni hleb
ostadose i dalje za sirotinju, za plebs, a vlastodr~ci poeese sve vise
upotrebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo-
~kog dejstva, najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike, koje
su i danas glavni proizvodaei ovih najskupljih droga. Svaki pobeden suvenm
morae je Rimu placati kao ratnu odstetu danak, pored ostalog, i odredenu
godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokorava-
njem mnogib naroda kulturnijib od sebe, prirnitivni i surovi Rimljani upo-
