Page 32 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE
33
novih droga, naroeito sa Istoka, veCinom od rea I n e Ie k a vi t e v red.
nos t i, koje su se do danas odrfale gotovo u svim falmakopejama u svetu.
Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina
Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. Arapi upo-
trebl}a~ahu, pored ostalog, i k a m for, t r ~ e ani ~ e c e r, a I 0 j e, ve.
I e b I I J e, bun i k u, k a f u, dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu
z~doariju, In a n u, kubebu, bib e r, 'c i met, r e ~ m, sen~, tam a:

r I ~ d us, . a. rap sku gum u, mosus, cilibar, areka·palmu, zatim mnoge
zaeme 1 mtrlse. U farmaciju uvode sir u pod sec era, destilaciju i
perkolaciju, izradu eliksira itd.
. Umesto drastienih purgancija (kukureka, euforbijuma) arapski lekari
daJu blaga laksantna sredstva, kao, na primer, tamarindus, manu, senu, reum
i dr., koje i mi dana ... upotrebljavamo.
Prvi njihovi lekari ueili su se u nestorijanskoj akademiji u Bagdadu.
Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. godine) bi izgnan kao jeretik u
Libijsku pustinju. Tu on predavase medicinu, ubrzo privuee mnogobrojne
odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige
na asirski i arapski jeliik. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i
osnovase mnoge bolnice i vrlo napredne skole, koje nazivahu »akademije. , ad
kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. Znaeajno je napomenuti da su ne·
storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. Godine 850.
izdan je njihov kodeks Krabain, koji se moze smatrati za p r v u s I u z·
b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l.
Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pi-
saca. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela, a posle izradge sopstvenu
originalnu nauku, koja je stajala na najvgem stupnju u to vreme. Sa istoka
se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja, Kordova i Grenada u Spa-
niji postase najcnveniji naueni centri sveta, koji su kasnije uticali na skole
u Salernu, Monpeljeu i drugde u Evropi.
G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. On je ujedno
jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. Geber da.ie me·
to de spravljanja najpoznatijih metala, soli, lciselina i alkalija, zatim vestinu
filtracije, kristalizacije, sublimacije i destilacije.
Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom
De re medica od J 0 van a Me z u e (830. godine). Kanon ad Avicene
(1000. godine) ima mnogo droga. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197, umro
1248. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo, koje se male
meriti sa Dioskoridovim. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimento-
rum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga, daje pocta-
tke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova, iznosi lierra origilllaina zapa-
zanja itd.
Ibn Bat uta h (1304-1369), roden u Maroku, obgao je i opisao ka·
spijsku oblast, Indiju, Javu, Kinu i prodro u Afriku do Timbukta.
GospOdaI11 ogromnog cars tva, mora, svetske trgovine i bogatstva, Arapi
su stalno donosili sve nove i nove droge, zaeine i aromatike. ad Sundskih
ostrva, preko Cejlona, Indije, Persije (lrana), zemalja oko Crvenog i Sredo·
zemnog mora sve do Spanije, Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke
kolonije.
Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. Dok je hris-
canska Evropa bila utonula u mrak i neznanje, Arapi su visoko uzdigli buk·
tinju nauke.