Page 28 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOVE 29

V, Gre!. - Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada
religije i mislicizrna , zatim postaje sve vise d es k rip t i v n a i ponekad
eksperimemalna,
Her 0 dot (500, god, pre nase ere) spominje ricinusovo ulje, ali koje
sluzi kao gorivo, a ne za lek, U V veku pre nase ere spominju se kuk uta.
sok od m lecike, brionija, kolocintis i dr, Orfej spominje kukurek, beli luk
i dr" a Pitagora primorski luk, slacicu i kupus,
Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na·
uene podalke 0 mediko·farmaeeu lskim vd linama starih Grka, U njima se
navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka podeljenih prema fizioloskom dejstvu: pro·
tiv grozniee Grei upotrebljavaju pelen i kicicu. protiv erevnih parazita luk;
narkotika su opijuJl1, bunika, velebi lje i mandragora; dras ti ka su ricinus,
ku kurek. koloeintis , debela likva i skamonijum; emelika su kukurek i kopi·
tnjak; diurelika su primorski luk, eeler, persun, spargla, beli lu k; adslrin·
gcncija su hrast, nar ild. Droge se daju bolesnieima u zna~no vecem broju
farmaeeulskih preparata, sto predslavlja znatan napredak u farmaeiji, Hi·
pokral je najslavniij anticki grcki lekar. Njegova del a imaju veliku istorij·
sku vrednost.
Kukuta bde sudski otrov, Rizolomi iii herboristi imadahu ducane u
Kojima prodavahu droge koje su sami brali. Pored ostalih i slavni filowf Ari-
stolel belie riZOLOl1l.

Teo f r a 5 t (p71-287) je napisao i storiju bilja i u njoj iozneo sve sto
se u to doba znalo 0 lekovitom bilju. Pored drugih droga on pominje ei·
met i rizom perun ike i eemerike.

Najvazniji pisae 0 poznavanjLl
droga starog veka je Grk Pedanijc:
Dioskorides iii Dioskorid, roden Ll
I veku u Maloj Aziji. Klasieno njego·
vo dele De Materia Medica, pisano 77,
god, I veka. sluzilo je za ugled i Llzo r
Rimljanima i Arapima. To se delo
moze smatrati za prvu materiju me·
diku, Vise od 15 vekova, pa cak i
kroz ceo srednj i vek. bilo je to delo
od ogromnog utieaja na sve lekare.
Bezmalo svim kasnijim medieinskim
pisoima ovo dele bilo je uzor i iz,
vor i pored svake droge obavezno se
i na prvom mestu citiralo misljenjc
Dioskorida. On je mnogo putovao i
upoznao medieinu i lekove eele Rim·
ske Imperije, prateCi kao vojni Ie·
kar rimske legije po Evropi, Azij i i
Af!'ici. sirom ogromne Ji, prostrane
rimske driave. Pored dotle pozna-
lih droga, Dioskorid oznacuje tera-
peutsku upotrebu, nacin branja i cu·
vanja. crtde i falsifikate jos i
odoljena. hrastove kore, dumbira, reu- DIOSKORID
rna, prirnorskog luka, despika, ti tri- (I vck nase ero)