Page 319 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

320 LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva
(vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju
sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim
zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska pro-
letnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog
iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je-
$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro-
~aea.

Svako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooji nemaju ba·
~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako
da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim
heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10
sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge
zarazne klice.
U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca,
doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom.
Dragoljub se upotrebljava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema,
astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose:
nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa
pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja
koza na glavi.
Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube,
latince, latifa, Ijubidrag, penjalica, slak.

DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. - Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab·
Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi·
rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti,
vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta
od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu.
Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi·
dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima.
Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her·
baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih:
senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i
sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g
kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U
Engleskoj se upolrebljava -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno
se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke.
Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS·
njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak,
staracae.
Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace
vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: Senecio jacobaea L. (ve·
liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus
L. (paucinjava zablja trava) i dr.