Page 322 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

n UNJA. GUNJA. DGUNJA
323

risnih sastojaka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e
zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu bolest i obolele organe za mo-
krenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinje su izvrsna hrana.
Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav
dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda.
Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. - Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I
raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i
opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz·
radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze·
lea (. kitnkez«). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prijatan miris i ukus
i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod
nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i
osobito u jufnim toplijim krajevima.

Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene
(5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i
trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo,
do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine
sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive
Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona.

U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi·
r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina).

Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnno-
mrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ta sluz.

Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera,
oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10).
emulzina, protida i tanina. .

Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydo-
niae) za izradu emulzija i mikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv
opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo
manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao
blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki·
selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi
zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti
i slutajevi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli
istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline.
U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako
da se na~a proizvodnja uglavnom izveze.
Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog
semena.