Page 321 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

322 LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja, masti, sterola, voska, gume, §e-
c~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitrata, malat!l, cLtrata itd.; kal·
cijuma i kalijuma.
Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj·
na, uljasta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog
mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprijatnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzo-
koZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je jaka baza. Rast·
vara ~e u vodi i organskim rastvaraOima. Destiluje se vadenim p arama, pa
se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na·
lazi vezan U obliku malata i citraia.
S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je
po sastaoo sli~no pamu6nom ·ulju i upotrebljava se za izradu firnajza i boja.
Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e
imaju oko 40"10 belan~vine.
Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima do-
bija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji
za izradu me§anih, kombinovanih mirisa .
•
Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan
se danas ne upotrebljava za lek. J edina u veterinskoj medicini simi pokat·
kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata.
Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke,
upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto-
~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina.
Preko traheja (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na ner-
vni sistem, izaziva smrt usled paralize.
Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio),
pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline.
Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace
Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna
pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se pone-
kad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u
prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj
otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana.
Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan,
obi~an duvan, tobak, tatun.
Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i
tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdo-
sija, selja~ki duhan.

DUD

Marus nigra L. i M. alba L. - Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi
se sok i od njega kuvaju s i ru pip e k m e z, kaji sluze kao hrana, po-
slastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava sli-
eno kao s.irup ad malina. Sveze dudinje su slatko-nakiselog ukusa. Same
oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove
i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-