Page 320 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 320

DREN. DUVAN
                                                                                                       321

                                                      DREN


                                      Comus  mas  L.  -          Cornaceae


               Grm  ill  nisko  drvo,  visoko  5--8  m.  Grane  su  mu  dlakave,  zelenkaste
         iIi -sivkaste.  Listovi  su  naspramni,  odozdo  svetliji,  elipticni  ~  po  obodu  celio
         Cvetovi  su  zuti,  javljaju  se  ranD,  pre  li.stanja,  vec  u  martu,  sakupljeni  u
         ~titaste kitice,  pravilni  su  i  eetvoroelani.
               Rasprostranjenost.  -         Raste  svuda,  a  <lajviSe  po  suvim,  sunCanim,  ka-
         menitim  stranama  svetlih  listopadnih  ~umo.  zajedno  s  drugim  grmljem  i
         ~ibljem.

               Droga. -      Svezi  i  osu~eni plodovi,  rede  kora.
               Sastav.  -     U  plodovima  ima  tanina,  organskih  kiselina,  pektina,  §e-
        cera,  sluzi  i  glioksalne  kiseline,  a  u  korl  ima  i  smole.
               Upotreba.  -      Opore  (tanini)  i  poliuronske  (pektini)  materije  povoljno
        deluju  na  sluznicu  creva,  zbog  eega  se  sok,  pekmez,  caj  i  drugi  proizvodi
        spravljeni  od  zreIih  drenjina  daju  kao  vrlo  prijatan  lek  za  leeenje  proliva  i
        drugih  oboljenja  organa  za  varenje.  Slicnog  je  dejstva  i  kora.
               Slatko,  kompot,  dZem  i  pogotovo  sDk  od  zrelih  drenjina  su  jedna  od
        najprijatnijih poslastica a  istovremeno  su i  lek  koji  svako  rado  uzirna.  Steta
        je ~to se kod nas drenjine malo koriste.

               Narodna  irnena:  bila  svibovina,  drenak,  drenic,  drenka,  drenovina,
        drenj,  drijen,  drijenak,  drinika,  drin,  drinovina,  dmjulic,  ruti  drenak,  kuro-
        slipnik,  rumeni  dren,  tvrdi  drijen,  crveni  drijenak.  -           Plod  drena  narod  na-
        ziva:  drenka,  drenjina,  drenjka,  drenjula.





                                                     DUVAN

                                  Nicotiana  tabacum L. -            Solaneceae


               Duvan  je  zeljasta  jednogodgnja  biljka,  visoka  1-2  m.  Listovi  su  ve-
        liki,  na  kratkoj  drki,  po  obodu  ceiL  Cvetovi  su  ruZicastobeli  i  mnogobrojni.
               Droga.  -     Osu~eni nefermentirani  listovi  duvana.
               Poreklo.  -     Duvan  je  poreklom  iz  JuZne  Aroerike,  odakie  se  posle  ot-
        krica  Amerike  naglo  raSirio  po  celom  svetu.
               Gajenje.  -     Jugoslavija  je  proizvoc:!ac  prvoklasnog  duvana  za  pu~enje,
        osobito  u  Makedoniji  i  Hercegovini.  To  je velik  izvozni  artiki.

               Izgle,d  llsta.  -   List  duvana  je  do  60  cm  dugacak  i  do  15  cm  §irok,
        tanak,  zlezdovito  dlakav,  duguljasto-Iancetan  1  skoro  bez  dr§ke.                  Uk usa
        je  neprijatnog,  Ijutog,  l1agorkog  i  pomalo  slanog.               M i r i s a    je  opojnog
        i  neprijatnog.  Cela  biljka  je otrovna.

               Sastav.  -     Glavni  sastojak  duvana  je  alkaloid             n i k 0  tin.  Kolicina
        n1kotina  u  raznim  vrstama  duvana  koleba  se  u  vrlo  ~ir'Okirn  granicama:
        od  0,3  do  100/0.  Ima  malo  i  drugih  alkaloida:  nor-nikotina,  anabazina  koji
        je  izomer  nikotina,  n i k 0  t e Ii n a,         koji  je  cvrst,      n i k 0  t e ina,  koji
        miriSe  na  per§un,  n i k 0  tin a  i  i z 0  nit: 0  tin a.  Alkaloidi  su  vezani  na
        jabucnu  i  limunsku  kiselinu.
   315   316   317   318   319   320   321   322   323   324   325