Page 326 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

DURDEVAK ILl DURDle
327

eveta. Ovo zato,. jer ISU srtani glbkozidi c1urc1evka "rio nepostojane materije,
brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru.
gih spoljnih tinilaca. '

U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere
ti.~v~e ! stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv.
ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta.
bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi.
lizovane.
U novije vreme u medicini se koristi sarno biolo~ki titrovan c1ur.
4evak.

Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i
jabutne kiseline. U l1urc1evku ·ima tri kardiotonitna heterozida: konvalalok.
sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05%
etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog
sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid.
Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet,
do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa
evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i
~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli.
Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava
u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja
moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu.
Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 'se pojave evetni pu·
poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi
list ima najvi~e lekovitih sastojaka.
evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu·
poljku.
Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja.
Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka.

Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo ne-
postojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu
u visestruku debelu zilavu hartiju.
Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal
NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru·
elnice. Posle rada s durl1evkom, ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa·
punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·
SViU~i.
Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u
zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur·
c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao
jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta
dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita me-
sta. Na taj nacin se ima viSestruka korist.
Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za·
konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga
·uniStavaju.
Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~,
gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e,
c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.