Page 33 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 33
34 LECENJE BIUEM
IX. Novf,v.f'" - Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac, 1254-1324)
u tropsku AZlju, 'Ki~u.. i Persiju, otklice Amerike i putovanja Vaska de Game
u Indiju oko RIa dob\·e. nade, donose Evropi velik broj novih droga. Razvoj
stamparije omogucava objavljivanje znalnog broja slrucnjlL-f'a.l;mako·medi-
cinskih dela. Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored do-
maceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donesenog IZ dalekih ze·
malja Slarog i Novog sveta. Pocetak XVI veka i za materiju mediku cini pre-
kretnicu i korak unapred. Kao i svaku drugu novotariju, tako i lekovi te dro·
ge, zacinc, sredstva za uzivanje i namirnice, nisu u EVI-opi svuda primili gla.
tko, bez otpora. Mcslimicno su voc1ene zucne i dugotrajne raspre. Nepl'ija-
telji egzoticnih sirovina i novotarija uopsle, iznosili su najcrnje i najrazno-
vrsnije price. Na primer, da upolreba krompira, navodno. uzrokuje pojavu
skrofuloze, caj izaziva padavicu, od duvana se poludi itd. Jpak su caj, kafa,
kakao, krompir, kukuruz i druge biljne sirovine postepeno osvojilc uklls
Evropljana. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi.
Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cilillae (ki.
ninova kora) pod nazivom »kontesin prasak«, jer ga je prva upotrebila za lek
zena vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. Droga ubrzo osvoji Englcsku,
Francusku i Nemacku, iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapiji
hili vrlo uporni, osobito najugledniji lekari toga vremena, clanovi akadcmije.
Droga je prodavana veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim iz-
misljenim imenima, kao, uostalom, sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru·
gim novim lekovima od vrednosti, od kojih su driavni iii crkveni poglavari,
a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uti-
caj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. Takve iskljucive monopole
pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili.
Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma
vaznih droga: kininoya kora, ipekakuana, kakao, ratanija, hidrastis, pursi-
jana. lobelija, jalapa, tolu, peru- i kopaiva-balsam, senega, vanila, sarsapa-
rila, sasafras, sabadila, gvajak, kaskalila, gvarana, matiko, mate, d u van,
pap r i k a. n a j k vir c j,td.
Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::blja-
vane u iste svrhc kao danas. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije
pristupilo naucnom, eksperimentalnom ispitivanju na iivotinjama, a zatim na
ljudima i dok droge nisu bile hemijski ispitane i iz njih izolovani lekoviti
sastojci u cistom stanju. Kao oj ranije, tako su se i kroz XVII i XVIII vck
jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobicna sredstva za lecenje. Da
nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla, koje su uzilvale vetik ugled,
dobar glas.i znatnu potrosnju: zmije, guliteri, iabe, skorpioni, razni crvi, psi
i stenci (kucici), zatim, prasak od lobanje, nokti s Ijudskih ruku i nogu (pro-
tiv zatvora i epilepsije), konjska griva i rep, jelenski rogovi, kosa, mokraca
i izmet Jjudi i zivotinja, pljuvacka, covecja mast, zenina mleko itd. Vracara,
bajalica, liarlatana, avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gra-
dovi.
Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza, de-
kokta i maceracija, dakle, kao proste farmaceutske forme, dotle se u sred·
njem veku, a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi,
medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto. Osim droga biljnog
porekla, u njima je bilo i zivotinja i minerala. 0 hemi,jskim i farmakodinam-
