Page 35 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE
35

skim nepodnosljivoslima nije se vodi lo raeuna niti se u to vreme nesto 0
tome znalo. Ukoliko je terijak bio slozeniji, ukoliko je za ovu njegovu iz-
radu upotrebljeno vise bilja i retkih zivotinja i minerala i ukoliko je bio
izradivan s viSe pompe i parade na javnom mestu, utoliko se vise ccnio i
skuplje prodavao.
Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . univerzalni eliksirtt,
»zivotni eliksir« i »kamen mudraca«.
U XVIII veku treba spomenuti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n
(Linne Carl fon, Lil1l1aeus, 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Scheele
Carl Wilhelm, 1742-1786). Line je naeinio red u botanici. Codine 1735. obja·
via je seksualni sistem raspodele sveg bilja, koji se do danas odriao kao naj-
prakticnija i najpreglednija sistematika bilja. On je svakoj biljci dao ime i
prezime na latinskom jeziku.
U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od
raznih pisaca. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus, Nikolaus
Monardes, Karolus Kluzijus, Teofrastus Paracelzus, Lemeri, Matiolus i drugi.

X. Devetnaesti ,·ek. - Francuska revolucija znaei novo doba i za far-
maciju. Nauena farmaoija, zapravo, tada i poeinje. Hem.iJja, koja je za ovih
poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama, iza-
lila je iz farmacije. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier), osnivae nove, nauene,
pozitivne hemije, radio je u pariskim apotekama. Prvi i najbolji njegovi sa-
radnici su apotekari. On u Francuskoj, Sele u Svedskoj, Pristli u Engleskoj
postavljaju hemiji evrste i zdrave temelje. Hemija p06inje voditi. Velik broj
apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkricima novih elemenata, jedinjenja i
elr. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne, Devi, Balar, Berceli,jus, Pmst,
Fovler, Sele, Tromsdorf.
Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom
poeetku XIX veka. Vee 1803. god. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu
kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije, koju on naziva sel d'opium. To
bese na·rkotin. Codine 1804. Derosn i Segon otklrise morfin u opi.jumu. Tako
pocinje istorija alkaloida. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu
raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta.

U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue far-
makognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji.

Codine 1817. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin, a iste go-
dine R () b ike 11 a j' k 0 Iii n.
Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou), profesori Visoke far-
maceutske skole u Parizu, otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al-
kaloida: 1817. god. strihnin i bmcin, 1820. god. kinin, Peletije i MaZandi 1817.
otkrivaju emetin, iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n, a Runge kofein, 1842.
Voskresenski izdvaja leobromin, 1832. Peletije otkriva u opijumu narcein.
Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. ergotinin (ergotoksin), a 1878.
god. peletierin, metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. U nauci nas-
laje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berbe-
rin, konicin, atropin, akonitin, kolhioin, hioscijamin, kokain, kodein, ezerin,
pilokarpin i sl.
Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u, medu kojima
se neki tvomieki proizvode. Ipak, jos uvek su biljke glav.n:i izvor i sirovina
za proizvodnju alkaloida.