Page 34 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

UPOTRE BA LEKOV ITOG BIWA KROZ VEKOVE
35

skim nepodnosljivostima nije se vodilo racuna nIt! se u to VTeme ne~ to 0
tome znalo. Ukoliko je terijak bio slozeniji, ukoliko je za OVil njegovu iz-
radu ,upotrebljeno vise bilja i retkih zivotinja i minerala i ukoliko je bio
izradivan s viSe pompe i parade na javnom mestu, utoliko se vise cenio i
skuplje prodavao.
Alhemicari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«,
»zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«.
U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n
(Linne Carl fon, Linl1aeus, 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele
Carl Wilhelm, 1742-1786). Line je nacinio red u botanici. God-ine 1735. obja-
via je seksualni sistem raspodele sveg bilja, koji se do danas odriao kao naj-
prakticnija i najpreglednija sistematika bilja. On je svakoj biljci dao ime i
prezime na latinskom jeziku.
U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim sirovinama od
raznih pisaca. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus, Nikolaus
Monardes, Karolus Kluzijus, Teofrastus Paracelzus, Lemeri, Mat·iolus i drugi.

X. Devetnaesti ,·ek. - Francuska revolucija znaci novo doba i za far~
maciju. Nallcna farmaoija, zapravo, tada i pocinje. Hemi.ja, koja je za ovih
poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama, iza-
!ila je iz farmacije. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier), osnivac nove, naucne,
pozitivne hemije, radio je u pariskim apotekama. Prvi i najbolji njegovi sa-
radnici sou apotekari. On u Francuskoj, Sele u Svedskoj, Pristli u Engleskoj
postavljaju hemiji cvrste i zdrav,e temelje. Hemija pooinje voditi. Velik broj
apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata, jedinjenja i
clr. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne, Devi, Balar, Bercelijus, Prust,
Fovler, Sele, Tromsdorf.

Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom
pocetku XIX veka. Vee 1803. god. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu
kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije, koju on naziva sel d'opium. To
bese narkotin. Godine 1804. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. Tako
pocinje istorija alkaloida. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu
raznih alkaloida iz droga donesenih ,iz svih delova sveta.
U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne far-
makognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji.
Godine 1817. Zertiner uspeva da izoluje morfin, a iste go-
dine Rob ike n ark 0 U n.
Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou), profesori V.isoke far-
maceutske skole u Parizu, otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al·
kaloida: 1817. god. strihnin i brucin, 1820. god. kinin, Peletije i MaZandi 1817.
otkrivaju emetin, iste godine Gajger otkriva akorutin, a Runge kofein, 1842.
Voskresenski izdvaja teobromin, 1832. Peletije otkriva u opijumu narcein.
Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. ergotinin (ergotoksin), a 1878.
god. peletierin, metilpeletierin ,i druge alkaloide u kori nara. U nauci nas·
taje prava utakmica ko ce pre otkri,ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe·
rin, konicin, atropin, akonitin, kolhioin, hioscijamin, kokain, kodein, ezerin,
pilokarpin i 51.
Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju, medu kojima
se neki tvornicki proizvode. Ipak, jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina
za proizvodnju alkaloida.