Page 373 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

374 I.ECBNJE BIUBM

tin velike antiseptitne moei, za
proiZVQdnju etaTslrog ulja i u indu·
5triji likera i parfema.
Stimulans, aromatik i ekscitans
za varenje, dakle, stomahik. Dobar je
antis eptik zbog velike kolicine eu·
genola. Ulje se u izvesnim prilikarna
upotrebljava za dezinfekciju r uku.
i
. : , Ulazi u sastav mnogih voda, pasta i
pilula za negu mba i u&ta; u zubar·
stvu sluii ,kao analgetik i kaustik.
Karanfili6i i ulje sluie za izradu
raznih aromaticnih voda, tin,ktura
i sl. Jaok i postojan kOI'igens, jer ulje
;ma veliku moe maskiranja drugih mi·
risa, a mms karanfilieevog ulja je
KARANFILIC SA POPRECNIM I UZDU2NlM vrlo postojan, dugotrajan i snaiaD.
PRESEKOM

KARDAMOM

Elettaria cardamomum Whi,te et Maton - Zingiberaceae

Tropska biljka od koje se koristi seme. U njemu ima 2-8% etarskog
ulja. Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve·
nog prijatnog mirisa i ukusa. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao
sredstvo za jacanje apetita.

KAFA

Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L., C. liberica
Hiem., C. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae.
Do druge polovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica, maJo :dm·
zeleno drvo, visoko oko 5 m. Kad je 1868. god. jedna paraz·ittska gljivica, He·
mileia vastatri.>:, unistila sve kulture arapske kafe na Javi, Cejlonu i drugim
zemljama oko Indijskog okeana, proizvodaci su poceli traZiti drugu, otpor·
niju vrstu kafe. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe·
rica, ali njen ukus nije tako prijatan kao u C. arabica.
Poreklo. - C. arabica ne potJiCe liz Arabije, nego iz juine Etiopije, gde
raste divlje. Misli se da je oko XIV veka prenesena u Arabiju. Kafa je na·
zvana araopskom, Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa, tada najveeih
trgovaca u svetu.
Gajenje. - Danas je Brazil glavni proizvodac kafe. Gaji se u svim trap-
skim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine, a u Aziji od
25 0 seveme do 10 0 juine ~kine. Kafa traZi duboku, laku, dovoljno vlaznu
zemlju. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2.000 m) od one iz nizija; da·
kle, isti slueaj kao i sa cajem.
Berba. - Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. U desetoj
godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. U svojoj postojbini, u zemljama
oko juznog dela Crvenog mora, ostavi se da plod sazri i da se ljuska