Page 375 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

376 LECI!NJ1! BIUl!M

vrenje ~ecernih rastvora. Sastoji se iz sFtnih, jednoeelijskih gljivica koje
se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih, okrugllil, loptastih, po-
malo jajastih celija, 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k.ih.
Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu
pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir.
Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a cst e r iii z 0-
van dva sata na 103-105 C (Faex sterilisata, Feax inactivata), jer kvasac
0
sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati naj-
razlicitije promene, kvarenje i raspadanje pilula.
Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata), dobijen
takode od sVeZeg, ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C. Kad
je dobro za~ticen od vI age, moze se o/:uvati godinu dana, ali: fiU je moe
vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. Da bi olak~li i ubrzali s~enje
svezeg kvasca, neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze, pmka od slatkog
korena i drugih indiferen tnm pra§kova.
Sastav. - Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih leko-
vitih sastojaka: en z i m a, vii ami n a i pro v Jt ami n a, pro tid a,
1 i P ida i g 1 i c ida. To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga
najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske, preventivne i kurativne
vamos'li.
1. Vi tam i n i. - Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B, osobito
B, i B . Sadrl.i malo yitarnma A, C, DiE (v.i:d. poglavlje 0 vitaminima).
2
2. Pro ti d i. - Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e·
vina, n u k 1 e 0 prole ide. Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e.
vih gIjiwca. Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja
proteina i nukIeinskih kiseHna.
Kvasac je vrlo vai.an izvor n u k 1 e ins k e k is eli n e.
U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevi-
zina {sadrii lizina i triptofana). Naden je i tripeptid gluta'lion.
3. Lip i d i. - Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine, koji
nemaju terapijski zna/:aj. u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca na-
dena je znama koli~ina slero/a (oko 1%). Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I, jer
se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D )
2
(vid. vitamine i raienu gJavnicu). Kvasac je gIavna industrijska sirovina za
ekstrakciju ergosteroIa.
4. G lie i d i. - Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako
vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0),
zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'kojima je, takode, glavna glicidna
rezervna hrana polisaharid glikogen. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki·
·selinom.
5. En z i m i. - Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne
aktivnosti: invertin, arnilaza, maltaza, dekstrinaza, gl~kogenaza, lipaza, pro·
teaza, nukleozidaza, zimaza (alkoholaza, koja sa karbosHazom ucestvuje u
alkoholnom vrenjul i dr.
K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim kar-
boksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju.
6. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine
fosforne kiscline; u pepelu kvasca ima je 52-55%. Suv kvasac ostavlja 8-
10% pepela. U svezem kvascu ima 70-75 / 0 vlage. U suvom kvascu ima oko
0
5()O/. proteina.