Page 376 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

377

Upotreba, - Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e
a v ita min 0 z a. Ima slabo laksll!Iltno dejstvo. Upotrebljava se za suzbi-
janje dermatoza, furunkuloze.

Extraeturn Faeeis, kao i sam Iwasac ako je steriHzovan, slufi kao naj-
bolja masa za izradu pilula. Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju
u erevima.
Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline
i ergosterola. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj.
Daje se po 2 do 3 ka~ike ,kvasca dnevno 'Posle jela. Uzet u veeoj ko-
lieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje, preliv, 'Povl~enu tempe-
raturu i druge ozbiljnije znake trovanja. Zbog toga se sme uzimati samo po
upu ts tvima lekara.
Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae, dnevno do 75 grama
razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_
Narodna imena: zestin kvasac, ·kvas, kvasna gljivica, kvasnica, kva~
cev okrek, olova kvasovka, pivarski kvasae, pivski kvasac.

KELA

Ammi visnaga L. - Umbelliferae

Kela je dvogod;~nja zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama
oko isto~nog dela Sredozemnog mora, a u novije vreme se sve vi~e gaji za
proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's,ka sirovina za ekstrakciju kise-
lina. Biljoka je visoka I do 1,5 m i svojim izgledom, osobito svojirn vgestru-
ko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima, podseca na mrkvu.
Gajenje I berba_ - Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji, po-
gotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim, azotnim i kalijumovim l1ubrivom. Seje
se u jesen na dubinu 1,5-2 em ·na rastojanju 60-70 em red cd reda. Po~to
je seme sitno, pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfos-
fata. Prolecna setva je bolja, ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati.
Sazrevanje je septembra i oktobra, ali nejednako, zbog ~ega u drogi uvek ima
zrelih i zelenih plodova. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru, i to iz-
jutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na
7emlju. - Prinos sa hektara je 600-1.000 kg ploda.

Jzgled droge_ - Zreli izvijeni plodovi svega 2-2,5 mm dugacki, 0,8-
1,2 mm ~iroki i 0,8-1,0 mm debeli; na vrhu nose piramida:lan stilopod. Me-
rikarp je plan-konveksan, zelenkasto-ml'k, go, gladak; 5 primamih rebara
su :luckasti, a <I sekundarna mrka.

Sastav. - Glavni lekoviti sastojak je k e loj n, . oko 10/0. Visnagin je
sJi(~an kelinu (0,1%). Kao oj u plodovima drugib ~titarica, i u ovom ima mnogo
masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0), zbog ~ega se ostaoi od destila-
eije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana.
Kelina ima i. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0,90-1,20"10, u W-
tovima 0,20-1'10, a U stabljikama i 'korenju sasvim malo, oko 0,100/0.