Page 374 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

KVASAC 375

osusi, pa se onda drvo trese. U drugim krajevima, rukom se bere zreo,
ali neosusen plod. Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama,
oljuste, izveju, u trijeru oeiste, na resetima odvoje zma po krupnoci i sor-
tiraju po kvalitetu.
Proizvodnja. - Dve tn.·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra·
zil. naroeito na njegove julne pokrajine. Glavne izvozne luke su Rio
Santos.
Droga. - Zrelo seme (Coffeae se·
men). Zrno je ovalno, 7-14 mm duo
gaoko, sivkasto-zu6kasto, zelenkasto
iii nasmede, s jedne strane raYno, a
s druge ispupeeno. Na pljosnato j
s trani pruZa se uzdulna brazda u
kojoj se krije ostatak karakteristie-
nog »srebrnog semenog omotaea • . Zrno
je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to. Jedar
litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g.
posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK
bire teska svega oko 600 g, ali ce
zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. Nepnena, zelena kafa je
bez mirisa i gorkog u k usa.
Ocenjlvanje kvallteta. - Kafa se ceni po mirisu, ukusu, starosti, eisto-
ci, homogenosti i sl. Stara kafa se viSe ceni od nove. Za kafu se kale da
je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine, oblika i boje, kad su teska,
suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome; kad se baoe na gomilu,
da jasno z von e, da su glatka, gola, sjajna, a u brazdi da imaju ostatak
od »srebrnog seme ,nog omotaea«. Zrna ne smeju biT! plesniva,
nagrizena, laka, naborana, sa rena i sl.
Sastav. - Nepdena kafa ima 0,7 do 1,8% kofe~na, 10-11% ma-
s t i, 8-120/0 vlage, 5-70/0 secera, do 400/0 celuloze ...
Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. Pri tome se
proizvodi isparljivo, mrko, tesko, v rio a rom a tie n 0 i veoma ce-
njeno u I j e nazvano k 0 f e i n, u ,kome ima acetona, furfurala, 1iurfuril-
nog alkohola, furana, sircetne kiseline, pipidina i drugih proizvoda nastalih
pnenjern kafe. Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost, finoca i aroma
pnene kafe. Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina, razlozi se slo-
'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom, karamelizu·
ju se seceri, ispari voda.
Dejstvo i upotreba. - Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen·
tralni nervni sis tern, sreani analeptik, protiv proliva i raznrh trovanja, ana}
vise kao osveZavajuCi napitak.

KVASAC

Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae

Kvasac je meka, vlalna, drobna masa sivo-smed:e boje. Ne lepi se za
prste. Kvasac je posebnog, prijatnog, ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa
i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora
biti pokretljiv (mineralne primese su teske). Kvasac vrlo brzo izaziva