Page 390 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

KLEKA. VENIA. BOROVICA
391

2. Protiv gasova, nadimanja: po 20 g kiiCiee, gorke deteline, kamilice,
nane i maHenjaka, kao pod I.
Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee, OCaj.nice, nane, kantiliee i
majkine du~ice.
Is~orija .. - Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. Po jedni.
rna, '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna, Alrilovog ucitelja, a po drugima,
od centum = stotma i aurum = ZIMO, tj. lei<: koji vredi stotinu zlatnika.
. , Naro~ imena: ger, gorka kio!ica, 'gorko zelje, groroicavka, drago evi.
Jeee, dupcJ(~, zlatna ruc, jezernica, 'kinin, kiticica, mala semenCina, mali stoz.
latnik, svedre, sunceni evit, ervena kicica, OI'IlO zelje.
Za~~ta u P?r0dl. - Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je
na mnogun mestlrna proredena, pa cak i iskorenjena. Zbog wga se namece
pre~o potreba delimicne, a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih
godma dok se sarna od sebe oe razmno~i.

Opomcnal - Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje, ta:l<;o da cim se ru·
korn ·uhvati, ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. Kicica se ne sme cupati,
nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai.ljivo odsece ostrim makazama.
IUciea se podjednako cesto i ramovrsno .koristi i u narodnoj i u naucnoj
medicini. Ima i privredni znacaj, jer se uVe'k mnogo trafi, dobro plaes i ni·
kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz.

KLEKA, VENJA, BOROVICA

Juniperus communis L. - Oupressineae

K1eka je zimzelen, vrlo otporan, gusto i nepravhlno razgranat dvodo-
man grm. Kod nas je ima mnogo, a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce·
vinama, pa~njacima, '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima.
Berba. - Plod dozreva tek druge godine. Na taj oacin, na jednom dr·
vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. Prve godine su bobice ze·
lene. Druge godine pocinju tamniti, postaj'll rdasto-Ijubicaste, a krajem leta
i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a
nat ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici; prevucene su be-
Iicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m.
Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen, ~to
zavisi od nadmorske vi sine i godine. Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu
iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje, jer se zelene kasnije moraju
odstraniti, po~to nis'll lekovite.
Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom
lopatom.
Suva droga se lak ~e c i '5.t1i nflgo sirova. Igliee, grancice i slicna
necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom, a zelene born·
bice naroeitim s'trojevima. Zelenih plodova ne sme biti. Poroaju se po mrkoj
boji, lak~i su, ~uplji, manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi.
Droga. - Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak, okru·
glaste i m e 5 nat e. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee, a pIi
dnu dva prs\jena, od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje.