Page 407 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

408 LECBNIE BIUEM

izvodnju linalil-acetata. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamo-
tovo ulje.
Gajenje I berba. - Korijandar se gaji u SSSR, Nema~koj, Engleskoj,
Italiji, Holandiji, Maroku, Malti, Egiptu, Indiji i SAD. Kod nas se gaji u
Banatu i Ba~koj. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas na-
ro~ito u ova dva svetska rata, jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena
za biber, a donekle i cimet, dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije
mogla tada dobijati iz lndije. Sam Maroko izvozi oko 3,000.000 kg korijan-
dra godBnje.
Gaji se kao i kim i ostale ~titare. Seje se u martu iii aprilu na rasto-
janju 30 x 30 em. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa, ali ~esto strada
od mrazeva. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra. Kosi se u Ie to
pre izlaska sunea, dok ima rose, pre potpunog sazrevanja da se ne bi omla-
lio. Na hektaru rodi oko 1.400 kg ploda. Korijandar ne bira zemlju, ali bolje
uspeva na kre~noj. sitnoj, propustljivoj, toploj i dobroj zemlji i na sunea-
noj strani. Manje je osetljiv od anasona, ali ipak ne podnosi glinu~u i ki-
selu zemlju. Su~enjem, korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno
mirisati.
Istorija. - Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550. god.
pre na~e en::). Spominje se i u Bibliji (l\.lporec:Iivanje mane sa zmom kori-
jandra). Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek, a i gaJili su gao
Plinije hvali korijandar iz Egipta. I kor.iJandar je jedna od onih biljaka
koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog. U Englesku je uveden posle po-
bedc Normanc:Iana. Odavno se gaji u Rusij'i.
Narodna Irnena: zivica, ki~nee, korijander, koriandol, korijandr, ko-
. riandula, korion, kornikovee, paprie, papriea, cimavica.

KOSTRIKA, VEPRINA, SIMSIRIKA

(Ruscus aculeatus L. - Liliaeeae

Trajna, vrlo otporna zimzelena, bodljikava biljka, visoka 30-90 em. Ra-
ste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje, ~ije su grane naspramne,
~vrste, filave, pljosnate, jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da iz-
gledaju 'kao Iistovi, do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok.i; pravi listov,i se vide
na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. Cveta od septembra do aprila neugled-
nim zelenkastim cvetieima. Plodove donosi od oktobra do maja. Zreli plo-
dovi su vrlo lepe, sjajne, upadljive, ervene, okrugle bobice sa 1-2 zuekasta
semena.
·Rasprostranjenost. - Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine.

Berba, droga. - Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom je-
seni, ocisti od adventivnog korenja, opere, iseee i osuSi. Osu~eni l1izom jc
elankovit, 6-8 mm debeo, spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll. Kad se
1 ka~ika sitno 7,drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode ,i ohladi,
oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi).
Gajenje. - U martu se sade ri:r.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u
svetloj §umi