Page 410 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

KROMPIR
411

ljudi, rodoJjubi, vodiIi bor;,u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku
hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira.

Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike, gde se gaji
od najdavJ1ijih vremena. Dolaskom u eile, Evropljani su zatekli gajeni krom.
pir. U Evropu je donesen oka 1580. godine. Poole Spanije upmnala ga je En.
gleska oko 1585. godine. Posle toga njegovom sirenju u Evropi najvise je do-
prineo botaniear Kluzijus, aH je ,krompir jos dugo posle toga bio takva ret.
kost, novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616,
na primer, u dvoru u Parizu). U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti
i po Srednjoj Evropi kao ,kulturna biljka. Sirenje je iSlo sporo i veoma teo
sko. Tako, na primer, u Franeuskoj se, pored ostalog, bio proneo glas da .ko
jede krompir, dobiee gubu«. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje
krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj
polovini XVIII veka. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira.
Znao je 13 varijeteta, a danas ih je poznato preko 1.700. To ;spitivanje, op-
lemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas
kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn, gde
je krompir glavna narodna hrana. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije
da istrazuj II visoke Ande, odakle je krompir poreklom. Tih eks.pedicija bilo
je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat, kada je nekoliko ev·
ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni,ke u Juznu Ameri'ku da ispitaju
sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini. I iz
toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje. To se vidi
i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u
godinu rastu.

Nasi star;' pa jos ·i pre ovoga rata, kad su nekom hteli da se narugaju
i da se $ njim nasa Ie sto je bio ,na ·kakvom balu na koone su se slwpljale
siromasne devojke, onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir.
·balu«. »Tja, ~ta da ti kaZem kako je bilo. Pravi krompir·bal« - govorio je
prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand.

Medutim, nije to uvek tako bilo. I danas Franeuzi prieaju da je krom·
pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj, bal na kraljevskom dvoru, bal na
koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. Kako je to bilo, prieaee
yam mnogi duhoviti Francuzi. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i
nemastina. S gladnom vojskom kraljevi n;su mogH ratovati, gladni seljaci su
se stalno bllnili, nisu nista radHi i sl. Jedan njihov vladar doznao je da u
susednoj drzavi nema gladi, jer se tame seje mnogo krompira. 0 ,letnjem go·
diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira.
Sve prisutne zene vIas tel ina, radoznale kao i sve druge zene, zivo se zaino
teresovase kakav je to evet, jer su sve zelele da imaju isti ukras. Na rastanku
svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da
naredne godine na isti dan, kad dodu na bal, sve one i njihove keeri budu
zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja,
sa visokih ameriekih planina, »gde dosad nije stupila noga Evropljana«. Taka
su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«.

PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne, tek on je ueinio svoje. U Fran·
cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·mirilo, prestali su glad i skorbut, i pocelo
blagostanje. Tako i dan as, kad neko hoee da se nasali, Francuz Francuzu,
iii stranci ako hoee da im se malo narugaju, reCi ce: »Vive la France et les