Page 412 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

KROMPIR
413

U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub, uvuce se
malo parte presnog krompira u §upalj wb. Tvrde da bol ubrzo pro(!e i co-
vek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. SHeno po-
stupaju i kad nekog boli uvo.
Rede, svega na nekoliko mesta u vojvo(!anskim selima, CUO sam da
presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao ob-
loge na bolna mesta na telu. Deci, re(!e i odraslima, stavljaju obloge oko
grudi u sillcaju velikog nazeba, upale pit/ca, bronhitisa, bolova £I donjem
delu Irbuha, akulnog zapaljenja zglobova, reumatizma i slicnih bolesti od
nazeba i vlage, oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova.

Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju
s k r o b a. Krompirov skrob, iii kako se cesto neispravno naziva . krompi-
rovo bra§no«, proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Ev-
ropi i izvan nje. Krompir se dobro opere i ocisti, samelje iii simo isecka i
ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode. Kao tezi od vode, skrob
pada na dno, sakupi se na §to nizoj temperaturi, osu§i i samelje_ Vadenje
skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija, jer zita imaju mnogo
vi§e Ibelaneevine (oko 8'10). koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea
skroba, dok, naprotiv, u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna
zrnea plivaj u slobodno po celiji.
Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. U apotekama i farmaeeul-
skoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje, koje
omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. Kuvan 5 glieerolom daje
gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r.uku. Mnogo vi§e skroba se upotrebi
za stirkanje ruhlja, za proiZ\'odnju dekstrina, glikoze, kristalnog §ecera, ai-
kohola, dij etetskih hranljivih preparata. Za apreti:ramje platna, i uop§te u
tekstilnoj induslriji, potro§i se najvge skroba. Industrija alkohola, koja je
uzela nevidene razmere u mnogim zemljama, najvge se razvila u umerenom
po jasu, gde se gaji najvise krompira, jer je to najjevtinija sirovina za tu
industriju. .
K rom p i r m 07. e bit i i 0 t r 0 v. U ljusci i u celijama spoljnog
tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krom-
pira). Kad se krompir drfi na 'suneu, kolicina solanina brzo raste zajedno
sa pojavom hlorotila. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici
(odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manje ili vi§e zelene boje. Ljudi
su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice
slOka ne jede. ISlO tako, nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje
ne jedu. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim de-
lovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih
drugih biljaka iz isle porodiee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti do-
maee zivotinje ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara), pomocnica ili ke-
rece groZde (Solanullt nigrum), Ijoskavae (Physalis alkekengi), paradajz (So-
lam/m /ycopersicLlln) i druge Solanaceae.
Solanina ima i u mladom krompiru, ali u vrlo malim kolieinama. U
razvodni'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid,
so/anein, koji hidrolizom takode daje solanidi.n i sme§u §ecera, kao iso-

lanin.
Solanin je jedan glikoalkaloid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050-
bine saponina. Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid