Page 411 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

412 LECBNIB BIUBM

pommes de terre [rites«, ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«.
1 danas tame nema nijednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira.
K rom p i r m 0 Z e bit iii e k. On je i pre v e n t i v n 0 sred-
stvo, a ~esto i p r v a porn 0 C. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja
dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja. Cim se u nekoj jedi-
niei pojavi skorbut, lIsled jednostrane ishrane konzervama, pasuljem, ger-
~lom, makaronama i drugom suvom hranom, odmah su lekari i staresine
pristupali kuvanju krompira, i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. Tako
se krompir pokazao kao vrlo jevtino, svakorn pristupacno i prijatno hran-
ljivo sredslvo za suzbijanjc skorbuta. To je i bio povod da se posle I svet-
skog rata u krompiru potraii vitamin C. U njemu je naden ovaj vitamin,
istina u malim kOlicinama, ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i sva-
kodnevnu potrebu naseg organizma, jer se krompir jede u velikirn kolieinama
i skoro svakodnevllo.

U osu~enom krompiru nema vitamina C. Kao i sve ostale vitaminske
sirovine, i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vaz-
duha, gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na
.
askorbinsku kiselinu prilikom susenja • Evropska tapiokae, koja se pravi
od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku, takode nema vi tao
mina C, iako je vrlo ukusna kao hrana. Kuvanjem se jedan dec vitamina C
uniSti. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. Naj-
viSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira.
.,
Hemijski sasrav krompira je vrlo sloZen. U njemu ima u proseku: 75"0
vode, 17-23"10 skroba, 2% azotnih jedinjenja, 1% mineralnih soli, 1 ' 0 ce-
0
luloze, 0.15 ' 0 masnog ulja, vitamina C i B, do 0,4% secera, 2,5% pek~ina,
0
.iabu~ne, limunove, vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. Azotne mate-
rije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina, histidina, leu-
cina, asparagina, glutamina, arginina i lizina. U mineralnim solima preovla-
duje kalijum. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna.
Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko
doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu, pa se preporucuje protiv
hronicnog hiperaeiditela. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u
delovanju soli kalijuma (tampon svojstva), fizickoj zastiti pektina i skroba,
smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina, pa donekle i
dejstvu vitamina C. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma, krornpir de-
luje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama cove-
kovog organizma. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace.
Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. Razni na·
rodi u Jugoslaviji upotrebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. To
je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. Covel< blizak prirodi, bel
skolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. Koristio je
one sto je bilo oko njega i njegovog doma. Ono sto mi ucimo kao istoriju
medicine i farmacije, to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa.
Plebs se lecio kako je znao i umeo. »Kad se neko dete ili neki drugi uku·
canin opece iii oSLtri, mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog
krompira. Bol limine, dete zaspi, ne stvori se mehur ni rana, i to ti je naj-
boljJ seljacki lek koji 5am primi,la od moje babe kad 5am bila dete. To
mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce - reci
ce vam svaka starija zena.