Page 417 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

418 LECENIE BIUEM

Uk usa je najpre malo slatkog, a zatim gorkog i neprijatnog. Mirisa je
slabog i neprijatnog. as us en plod je naboran. U svezim plodovima sok je
modroljubicast, s kjse li [l~rna 2QCrveni, a ~-2azall}a pozeleni.

Mestimic.no se upotrebljava i sok (Succus Rhamni catharticae) dobijen
gnjecenjem i cectenjem zrelih plodova. On je modrozeIenka'St, jer se zdrob·
ljeni plodovi ostave nekoliko dana da prevru, pa se tek onda ocedi sok,
filtruje oj sterilizuje.

Sadrli siobodnih, i u obliku heterozida (ramnozida i gliikozida) veza-
nih an t r a h i non a i a n t r a n 0 I a: ramno-emodin (trioksimetil-antra.
hinon) i njegov heterozid r am n 0 - k a t art i n (koji hidroliw m daje ra-
mno-emodin, ramnozu i glikozu) i emodin-antranol. U plodu ima nekoliko
zutih i crvenih boja, f I a v o n s ,k i h he t e r 0 z id a. Ima jo~ i ~ecera, gorke
materije, gume, sluzi i pektina.

Pouzdan i energican purgans protiv hronicnog zatvora. ad svezeg soka
se pravi Sirupus Rhamlli catharticae i daje deci kao blag Iaksans (25 do 50 g).

KUKOLJ

Agrostemma githago L. - CaryophyJIaceae

U svakom iitu ima kukolja (narodna)

Glavni otrovni sastojak u kukoIju je sapontn . U semenu ga ima oko 6°/ •.
Kukolj je opasniji od ostalih saponinskili biljaka zbog toga ~to se, za raz-
liku od drugih, njegovi saponini 1 a k 0 r e z 0 r b u j u u ere vim a i na
taj nacin dolazi do trovanja. I proizvodi raspadanja agrostema-sapotoksina
(sapogenini) takode su otrovni, dok to nbje slucaj sa ostalim saponinima.
Ako ga u zitu ima vge od 20/0, bramo je gorko i suvo. Nama se cini da je
vatnija dugotrajnost upotrebe bra~na sa kukoljem od samog procenta u
bra~nu, jer nerna pouzdanih podataka 0 a k u t n i m t r 0 van jim a I j u·
d i, nego sarno 0 h ron i en i m. Nekada je meau Ijudima i zivotinjama
bivalo citavih epidemija tzv. g ita gi z a m a us led dugotrajne svakodnev·
ne upotrebe hleba i druge hrane sa mnogo kukolja.

Srecom, otrovni saponini 'kukoIja bivaju znatnim delom uniSteni na
visokoj temperaturi, tako eta je hleb mnogo manje otrovan od braSna. To
je glavni razlog za~to se akutna tr(]Vanja medu Ijudima rebko de~avaju. Voj-
vodanski seljaci imaju obieaj da »~uIjak. , ocinke, sve korovsko semenje koje
izbaci vr~alica, vetrenjaca i ·trijer, selektor, daju stoei-. Ako u njima ima mnogo
kukolja, onda ga naj ce~ce daju pastuvima i bikovima veru~uci da je to do·
bro i korisno, da ce stoka bili potentnija. Pastuv zakrvavi oeima i nikom
ne da blizu. Konji mogu dobi-ti grceve i proliv. Izgleda da je svinja najot-
pornija prerna kukolju i drugim saponin9kim biljkarna.

U I i II svetskom ram ljudi 'SU morali jesti mnogo eega ~to u rniru
nisu ni pomi~ljali. U nedostatku kate upotrebijavane su razne zamene, er-
zaci. U pocetku rata jecam, smokve, Toocici, dgura, soja, leblebija, zir i