Page 422 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

KUPINA
423

je mnogQ manje otrovna, jer veCi deo njenih alkaloida izvetri zajedno s
vodenom paramo Ukoliko je kukuta duie kuvami 'll otvorenom sudu, utoliko
je manje otrovna. I osusena kukuta je iz isti-h razloga mnogo manje otrovna
od sveze, na primer, u senu. Cela biljka je najotrovnija kad patne evetati.
o otrovnosti kukute i smrtnoj d021i 'kukute razilaze se miSljenja tokstkologa,
kako u pogledu coveka tako i prema ztvotinjama na kojima su vrseni og-
ledi. Na primer, za vola je potrebno 4 do 5 kg kUlkute da dode do pojave
trovanja, a za konja 2-2,5 kg. Jednom psu je dana 100 g kukute i nisu
primeceni nikakvi znakovi trovanja. Medutim, zabelezeni su slueajevi tro-
vanja Ijudi S<l svega deset grama kukute.

Istorija. - Za otrovnost 'kukute Ijudi su znali oclvajkada. Atinjani su je
upotrebljavali za trovanje osudenika. KU'kuta je bila njihov sudski sluibeni
otrov, kao ~to se i danas u mnogim tropskim krajevima u istu 'svrhu upo-
trebljavaju razne ,'rste strihnosa, stTofantusa i sl. Prema opisu simptoma
trovanja i smrti velikog filozofa Sokrata, koji je dao PI a'ton , izgleda da je
u ~trovu koji .ie Sokrat popio bilo pored kukute i opijuma .da bi smrt bila
laksa oj lepsa«. Hipokrat, Galenus i Plinije spominju kukutu i kao lek. Za·
tim je 'll medicini kroz mnoge vekove bila zaboravljena i tek posle 1760. god.
(Sterk) ponovo ulazi u skolsku medicinu kao lek proti'V raka, dermatoza,
kaheksije i drugih bolesti ali bez vidlji'Vijeg uspeha.

Narodna Irnena: bzolika, boleglav, boHglava, bueunika, bucumiz, velika
kukuta, gugutva, dudika, zivolina, miSje zelje, otrovni grinjavae, pegava ku.
kula, piska, svinjavac, svolina, trbulja, trubeljika, cvolika.

KUPINA

Rubus fruticos.us L. - Rosaceae

Listovi su raznog obJi.ka i izgleda, do 7 em dugaoki, po rubu zupcasti,
jajasto·siljasti ili srcasti, naizmenicni, po glavnom nervu i drsci bodljikavi
a na nalicju su blede boje i maijavi. Kupina raste kao grm sa dugackim tr-
novitim granama, pored puteva i potoka, na neobradenom zemljiStu, po br-
dima i planinama, najviSe ·kao ziva ograda.

Berba. - Treba brati sarno nefue i potPU!l10 mlade zelene listove, sarno
onih ·nekoliko sa vrha grancica. Beru se u junu ·i julu po lepom i potpuno
suvom vreemenu i odmah osuse u tankom sloju negde pod krovom na pro-
maji, cesce prevrcuci, da bi se sto pre osusilii oj sacuvali prirodnu boj'll.

Sastav I upotreba. - U liscu ima tan ina, zbog cega je vr10 oporog
ukusa i upotrebljava se kao adstringens protiv hronicnog proliva, hemo-
roida, za grgljanje itd.; daje se u oblik'll ZO/o-nog dekokta.
U nedostatku kineskog caja, 'll oba ~;vetska rata pravfli S'U u Evropi za-
menu za kineski caj od prevrelog (rede neprevrelog) lista kupine, cesto u
smesi s liscem maline, jagode, ogrozda 'i drugih rozaeea. Bilo je proizvodaca
koji su postupali slicno kako se ·radi prilikom izrad~ kineskog C3>j.~: fe~­
mentacija, uvrtanje, razvijanje, prlenje itd., sve sa ellJem da se doblJe pn-
jatna aroma sto slicnija kineskom caju. Zbog toga su za v.reme rata trazene
ogromne kolicine ovog !ista.