Page 421 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

422 LBCBNJB BILJl!M

Stabljika je visoka do 2,5 m, snal,na, razgranata, prava, ~uplja, obla,
gola, sjajna, zelena, uzduz 1Jrugasta i posuta narocito na donjoj polovini,
m r k 0 c r v e n i m iH r <1 a 5 tim peg a m a (maculat um = pegav ili
mrljav).

Li ~ee je mcko, nefuo golo, krupno, u celini trougla&to, ali je vrlo jako
iscepano na dvoperaste iii troperaste segmente koji su zupeasti i Wjasti.
U celilli biljka izdaleka donekle liei na per~un, ali se vee i mirisom
odmah prepoznaJe.
CvetiCi su sitni, neugledni, beli i skupljeni u stitove. Kukuta cveta preko
celog leta. Znaci raspoznavanja i razlikovanja kukute od ostalih slienih ali
neotrovnih biljaka iz iste porodice: cela b'ljtka i plod neprijatno zaudaraju.
Smrad se oseti naroeito leti oko podne kad sunee pripeee i kad je neizdrf·
Ijiva omorina, a jos bolje Ikad se biljka pTOtrlja me<1u prstima. Smrad je
sliean mi~joj mokraCi (k 0 n in).
Zreo plod otpusta isti neprijatan miris kad se zdrobi, prelije bazom
i zagreje.
Uk u 5 cele biljke je neprijatan, odvratan, opojan, izaziva ga<1enje na
povracanje.
Plod jc jajaslo·okruglast, oko 3-3,5 mm dug i oko 2,5 mm ~irok, sivo-
·zelenkaste boje. Merikarpi su najeesce sastavljeni, a mogu bili i odvojeni
jedan od drugog. Trbusna strana merilkarpa je bezmalo ravna. Rebra su
zupcasta, belieasta, vrlo upadljiva i ispupeena. Nema sekundarnih rebara.
U plodu kukute nema rnasnica 5 etarskim uljem za raz·
liku od plodova ostalih ~titariea. Urnes to ovih masnica u plodu kukute na·
lazi se naroeiti sloj celija.

Sastav. - Glavni sastojak ku:kute je otrovni alkaloid k 0 n i n. To je
teean piperidinski derivat, koji zaudara na rniSju rnokracu. U biljci je ko·
0
nin vezan na jabucnu i Ikafenu kiselinu. U liseu ga ima oko 0,1 /0, u zrelim
plodovima oko 0,45'10 a u nedozrelim plodovima oko 2'10. Koniin se moze
predes·tilovati s vodenom parorn kao nikotin i ostali teeni al!kaloidi.

U kukuti ima jos i k 0 n ice ina, koji je takode vrlo otrovan, zatirn
ima manje otrovnih alkaloida: 'k 0 n hid r ina, 1J os e u d 0 k 0 n hid r ina
met ilk 0 n i ina.

Upotreba. - Kukuta se danas gotovo i ne upotrebljava u naucnoj rnedi·
cini kao lek. Ona je ovde nave dena viSe kao vrlo cesta i svakom pristupa.
cna domaca 0 t r 0 v nab i I j k a, 5 Ikojom se moze sresti ekspert toksi·
kolog. Ranije je kukuta bila oficinaina, a sada se jos pogdegde up01:rebljava,
najeesee u narodnoj medieini i po savetu nadrilekara i kao lek protiv ne·
uralgije i slienih oboljenja u obliku melerna i raznih ulja i masti za trlja·
nje i mazanje, a iznutra kao analgetik, sedativ, antiafrodizijak i an'~ispaz­
modiok. Danas moderna terapija ima za ·iste bolesti mnogo efikasnija i isto·
vremeno kudi.kamo manje otrovna i opasna sredstva nego ~to je kuruta.

o t r 0 v nos t k u k ute zavisi od kolieine alkaloida, a ovo zavisi od
soja biljke, zemlje, <1ubreta, -klirne i drugih okolnosti. Najotrovniji su ze·
leni 1Jlodovi i cvetni stitovi. Kad kukuta jednom zametne plodove, li~ee po-
cne gubiti otromost, jer se zrenjern u njemu smanjuje kolicina alkaloida.
Stariji koren je manje otrovan od mladog, socnog. Kuvanjem kukuta posta·