Page 419 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

420 LZeBN1E BIUEM

KUKUREK, ·Kl.jKURIJECAK, KUKURJAK, ZAVLACNI KOREN, SPREZ,
KUKOREK

Helleborus div. - Ranunculaceae

Rod kukureka je vrlo polimorfan tako da pojedine VTSte laik te~ko
razlikuje. Narod upotrebljava za lecenje i trovanje sve wste kukureka (He.
lleborus odorus W. K. - mipj~w lrukuIijek; H. multifidus Vis. - rascep-
kani kulrurijek. patorka; H. niger L. - ami kU'lrurek, cnoi sprez; H. viridis
L. - zeleni kukurijek, mali sprez, sprefac i druge vrste). Svi 'SU oni vrlo
otrovni, gorkog, ljulog i neprijatnog ukusa i peku na je2lhlru. Otrovnih gliko-
zida (h e I e b 0 r ina i h e I e b 0 rei n a - dva kris·ta:lna, saponinska gli·
kozida) ima u celoj biJjci, a najviSe u podzemnim. dugove6nim, vrlo razvije-
nim rizomima i korenju. Kukurek deluje slieno digitalisu: lek i otrov za
srce.
Listovi kukureka su vrlo 'jaki, otporni, kozasti, krupni i dlanasto izde·
Ijeni. Cvetovi se javljaju vee druge polovine zime, eesto ispod samog snega.
Sve su na~e sume i kreevine pune kukureka.
U ~kolskoj medicini kukurek se ne upotrebljava. Narod upotrebljava
korenciee za .zatravljivanje. obolele stoke, a negde i ljudi. U Vojvodini taJ
posao nazivaju .uvlaeenje spreza«. Kuvan sa eemerikom i duvanom koren
kukureka slufi protiv ~uge i va~ljivosti. Hemrjski sastav kukureka jo~ nije
dovohjno proueen, ali 5e zna da je vi~e otrovan nego lekovit i da ga se treba
klonitil

KUKURUZ

Zea mays L. - Gramineae

Kukuruz je poreklom iz Srednje i Jufne Amerike. Gaji se 'kod nas i u
drugim umerenim i toplim delovima sveta u ve!ikom broju podvrsta, varl·
jeteta u sorti. Uporrebljava se za ishranu Ijudi i domacih zIvotinja i za indu·
strijsku proizvodnju skroba koji 5e kori5ti u ·razne svrhe. Proizvodi se i
farmaceutski skrob (Maydis amylum) :koji ima razlieitu primenu u medicini
i farmaciji. - Od klica izvadenih 1Z zrelog kUikuruza spravlja se "rio hran·
Ijivo i lekovito ulje (May dis oleum) veoma bogato gliceridima nezasicenih
masnih kiselina (!inolne. oleinske i sl.) i fitosterolima (sitosterol, stigmaste·
rol); sadrii i liposolubilne vitamine (osobito wllamin A).
U kukuruznim klicama lima oko 280/0 masnog ulja, 1% leci1Iina, .mozito-
fosforne kiseline, belaneevina, gvanidina, glutamina, secera i drugih bioloski
vrlo vaZoih materija, zbog eega se klice cene kao veoma jaka, ·koncen'tro-
vana hrana vafna za slabunjave, decu, porodilje, za one koji se oporavljaju
od prelezane bolesti, za sportiste i druge. - Od kukuruznog brasna i skroba
5 vodom se kuvaju razne ka~ice 'koje se 'stavljaju kao oblog za leeenje ope-
kotina i katara pluca.

Zigovi zenskih cvetova, tzv. kukuruzna svila (Maydis stigma) skdda se
sa zens1cih cvetova (sa klipa) i brzo osuSi na jakoj promaji .u ~to tanjem
sloju. Treba brati samo mladu, soCnu a nHtako zrelu, SUVU, tamnu svilu.