Page 465 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 465
466 L/!CENJE BIUEM
tina dobija se danas iz makovog semena vrlo ukusan zejtin za jelo, vrlo slabo
obojen. Ranije se u mnogim mestima Makedonije cedio na primitivan, zas·
tareD na6in tamno ohojen zf'jtin za jelo '~aTlagan., te~ kog, neprijatnog, ufe·
zenog mirisa, ul jc koje se Jo~e cuva i brza ugorea.
Makovo ulje se sastoji pre tezno od glk erida oleinske i linolne kiseline
i zbog toga je su~ivo (dobra za kuvanje firnajza) i ima vebilk jodni broj.
Upotreba. - Seme se u apotekama i u k071metioi upotrebljava za iz·
raau emlllzija. lnaee, glavna upotreba maikovog semena je u indu&triji zejti·
na za jelo i za izradll fir najza i sapuna, a u Srednjoj Evropi i na Istoku za
izradu raznih kolaea.
Uljanim pogacama hrane stoku, a sluzi i za falsifikovanje za6ma i droga
u pra~ku. Uljane pogaee su vrlo hranlji,ve. .
Otkud poticu trovanja makovim semenom? - U Madarskoj su 1910.
god. zabelezC!Ila trovanja makovim semenom . Medutim, kako je dokazano
da makovo seme ne sadd i alkaloida, a vee je ranije zabelezen slueaj da je
makovo seme uvezeno iz nekih drlava sadrlavalo primesanog bunilkinog se·
mena (Semen Hyoscymni), verovatno da je i u ovom slueaju bHa posredi
takva otrovna primesa. Bunikino seme je sitnije (do 0,9 mm), mi~ ije boje,
gorkog i neprijatnog ukusa. Mikrookopom se vide krupne celije ep1derme,
semene Ijuske talasasto zadebljale sa tpi strane.
Narodna lmena: afion, afiun, a~a~ , beli mak, biH pi,tomi kukurik, ve-
liki mak, vrtni mak, drijemak, pitomi mak, p-itomi makalj.
MALINA
Rubus idaeus L - Rosaceae
Malina se kod nas mnogo sadi zbog ukusnih plodova. Najvge se gaji
oko gradova, jer se veci dec plodova prodaje u svefem stanju na gradskim
pijacama. Od maline se pravi m a lin 0 v so k, a od ovoga se izraduje
m a lin 0 v sir up (Sirupus Rubi idaei), koji propisuju na~a i gotovo sve
druge fB!rmakopeje u svetu. U malinama ima oko 70 do 900/ 0 saka. Sok sa-
drli oko 2</0 lim uno ve i jab u e n e k i s eli n e, malo mravlje kise-
line, secera, pektina, isparljivih mi-risnih sastojaka, crvene boje i dr. Ima
vi tam ina G.
Malinov sok je vrlo zdrav 1 prijatB!n napitak. Znatnom kolicinom organ-
skih kis elina ovaj sok osvezava, a aromatieni sastojoi mu popravljaju mi-
ris. Zbog lepe zivocrvene boje, priJatnog mirisa i ukusa, malinov sirup se
vrlo ~esto dodaje 1"azrLim teenim lekovima. Infuza, dekokta i ostali teeni le-
kovi, naroeito oni u deejoj praksi, najee~Ce se zasladllju malinovim sirupom.
Osu.sen malinov plod uia2Ji u sastav vo6nih i1i tzv. vitaminskih cajeva
zajedno sa plodovima sumske jagode, borovnice, ~ipka i drugog d1Vljeg voCa.
Izrada tih eajeva kod nas je nepoznata i zanemarena. A to je veltka ~teta,
jer nema prijatnijeg napitka preka zime od eaja naeinjenog od me~avine
osu~enog sumsko~ voea. Osim toga, sve to lciselo J oporo divlje voce i u
osu~enom stanju jo~ uvek 1ma znatnu kOfleinu vi tam dna, pogotovo vi-
tamina C. Kad se ima u vidu da preka leta nedostatak vitamina C nadokna-
dujemo raznim drugim voeem i zelenim, svezim povreem, da imamo rnnogo
