Page 530 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

PASIFLORA. HRISTOVO CVECB .. .
531

blazenju 1 : J .900.000 jo~ se oseea njegava Ijutina. Ljuta papriJka sadrii 0,2"/0
kapsaicina.
Crvena boja paprike poti~e od k a rot en a (pro",itamin A) i dva ka·
rotenoida: kapsan tina i kapsorubina.
Pap r i k aim a vel i k u k 0 I i ~ i n u ask 0 r bin 5 k e k i 5 eli·
n e, dakle, vi tam in a C, a ima d vi tam ina BI i B • PllIpn'ka je za
2
na~ narod jedan od glavnih 1zvora vitamina C; sadrm ga do 0,50 grama u
kilogramu, a inia slu~ajeva gde je nadeno do 2,5 grama. Ukoliko je paprika
mesnatija, socnija, krupnija, jedrija, zreEja i crvenija, utoliko ima vBe vi·
tamina i provitamina i utoliko je lekovitija i uop~te kOl'Snija. U zelenoj
paprici ima manje vitamina i ketonskih jedinjenja, a u crvenoj vi~e karo-
tena. r odrasli, a pogotovo deca i bolesnici treba ~to viSe da tro~e slatku
papniku l vid. Voce i povrce kao lek}.
U paprici ima jo~ i sec era, oko 0,3 /0 or g an ski h k i s eli n a
0
(limunove i j abu~ne), proteina i oko 10-15% mas no g u 1 j a.
Odakle je paprika porekIom? - Pradomovina paprike je tropska Arne·
rika. Papri.ka se vrlo lako prilagodava. Odmah je privukla pafnju prvih
Evropljana, pa se posle otkriea Amen'ke njena upotreba ubrzo ra§iTila u
mnoge krajeve sveta i danas se gaj~ u mnogim kulturnim odhl:ama (vge od
SO). U Evropu su papriku preneli Spanci. Vee .prili'kom drugog Kolumbovog
putovanja, jedan lekar koji ga je prabio opisuje papriku 1494. godine. U
grobovima starih Peruanaca naClena je jedna VTsta paprike koju su oni
gajili
Jugoslavija, Bugarska, Madarska i Spanija su najve6i proizvoda~i i
potrosa~i paprike. U balkanskim zemljama je glavno letnje povree, a mnogo
paprike se na razne na~ine ostavlja 'kao omiljena, ukusna i zdrava konzerva
za zirnu. Osim toga, u ovim zemljama paprika je jedan od glavnili zacina ~iro­
kih narodnih slojeva.
Napomena. - Pogresno je mi~ljenje koje se kod nas, ne znam kako,
uvrezilo da paprika ima utoliko vi~e vitamina ukol~ko je IjuCa. Ljutina ne·
rna nikakve veze s vi taminirna i proviltamiJnima. ALkaloid kapsalidn daje
Ijutinu paprici, a vitamini ~ provitam·ini .uop~te nisu Jjutli, imaju drukciji
hemijski sastav [ dejstvo.
Narodna imena za Ijutu papriku (Capsicum annuum): ljubika, meunka,
paparata, paprata, paprica, paprka, pasji dumi>ir, peverun, peca, piper, pi.
perka, poprika, specija, tuTski popr, crven-piper, orljenli papar, cuska,
cuspa.
Za sortu kraceg i ~irokog, mesnatog ploda: babura, I>ol>o~ara, I>obo~ar·
ka, bobu~ka, babl.lraca, buaraca, dolma, tolundza.
Paprika s malim plodom: adamova jabuka, cresnjarka, dZinka, a sma·
lim dugim plodom: mendusara, mesecarka, feferon itd.

PASIFLORA, HRISTOVO CVECE, BOGORODICIN KRST,
HRISTOV VENAC

Passiflora incarnata L. - Passifloraceae

Trajna poviju~a iz juznih krajeva SAD, koja se u nas gaji kao cveee
zbog vanredno Icpih, krupmh cvetova purpurne boje i neobicnog oblika i
grade. Sadrii cijanogenetskih heterozida, taruna, gaJne kiselme, smole, alka·