Page 532 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

PATUDtAN, CRVIlNl PATLIDtAN, PARADAJZ ... 533

5. Po 25 g pasuljevih mahuna, lista maslatka, dobI1i(\ice i breze. Piti
kao pod 1.
Upotreba. - Narodni lek promv secerne bolesti. Smanj,ivanje secera
u krvi je ,i eksperimentalno, klinicki dokazano. Droga deluje i diuretitno.
Upotrebljava se protiv uloga i zapaljenja mokracnih puteva.
Ostala narodna Imena: bazulj, beli grah, belli pasulj, bijeli grah, bob,
gra, gray, grag, grah-golubnjak, grah-rogaCic, grah-rowjak, grah-tatkaS, futi
pasulj, laski bob, opaki grah, pazulj, pasul~ puzavac, pasulj tatkas, pason,
paSuljak, pletenac. potanj, prititnjak, pritkas, pritanac, pritanik, smiSag, tr-
kljanac, trkljas, fa(!uo, fazol, fazoli, fasolj, fasul, faSon, molj, dZora.
Slitnih hipoglicemit nih 'supstancija ima i u gljivama, krompiru, ovsu,
rati, psenici, grasku, sotivu, pomorandfi, limunu, groZdu Ii drugom povrcu,
varivu i vocu, ali se ne zna da Ii su to uvek glikokinini, tj. jedinjenja iz
grupe gvanidina. Sve to treba ispitati. To su veoma vaIne bfljne sirovine
kod kojih se ne moze postavJtJi ostra granica izme(!u hrane ·i leka, a svako-
dnevno se upotrebljavaju kao hrana.

PATLIDZAN, CRVENI PATLID2:AN, PARADAJZ, RAJCICA,
POMIDOR

Solanum lycopersicum L. - Solanaceae

Jednogodisnja, svima poznata, povrtarska biljka, poreklom iz Perua.
Gaji se na svim kontinentima.
Zreo plod paradajza sadrii oka 930/0 vode, 3,5"/0 ugljenih hldrata, 1010
azotnih jedinjenja, 0,33010 masnih materija ·i 0,8010 mineralnih som. Osdm toga,
u paradajzu ima vitamina A i v.itamina C; kolioina ovih vitamina raste sa-
zrevanjem paradajza. NajviSe ih je u crvenoj Ij1.1Sc.i. lOla i vitamina B, amida
i aminsi<1ih kiselina oko 0,40/0, jaburne, Hmunske, vinske i cilibarne kiseline
i do 1 /0 pektina i drugih korisnih sastojaka. Vawo je napomenutli da u
0
paradajzu nema oksalne kiseline koja je, kao sto je pozpato, otrovna; zbog
toga se paradajz bez opasnosti moze davati osobama obolelim od reuma-
tizma i upale zglobova. Svojirn solima paradajz alkalizuje krv, sto je od zna-
taja za ishranu ovih bolesnika koji svallrodnevno u.mmaju oko pola litra so-
ka od paradajza.
Crvena boja paradajza potdce od karotenoidnog pigmenta likopena.
Zute sorte paradajza nernaju likopena, ali zato imaju vBe ka/'otena (provi-
tamina A), ksanto[;la i flavonoida.
Hipotensivno i vazodilatatorno dejstvo paradajza objailnjava se pri-
sustvorn flavonskih hetemTida: kvercitrozida, naringozida i rutozida.
Tomatin i demisin su dva glikoalka,loida koji hidralizom daju azotno
steroidno jedinjenje i razne seC:ere.
Tomatin je allfibiotik (vid. Fitoncide), materija koja deluje ,i kao bakte-
rioslalik, {wzgicitl i insekticid, zbog tega paradajz irna velik fa'rrnakornedi-
cinski i opsti bioloski znacaj. Prema podacirna veCine istraZlivaca, najvise
tomatina ima u liscu, zbog cega se od njega u futofarmaci}i spravlja jevtin
i svakorn pristupaean rparazitioid: 2 ,kg svezeg lisca simo se isecka i prelije
sa 10 litara 700/0-nog alkohola, tesce rnesajucu drii se 3 dana, ocedi, iscedi,