Page 534 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

PBLBN. BELl PELIN. VIlRMUT ... 535

vecava mleenost. - Tri supene kasike sitno narezanog korena Hi lista ill 3
kafene ka~i6iee stueanog ploda kuva se 2-3 minuta u 400 g vode i pije po
jedna ka~ ika 3 puta na dan 'Pre jela.
Napomena! - Pa~kanat nije otravan. Trovanja zabele!ena u strutnoj
Iiteraturti potieala su od primesa (trbulja, rkUikuta).

Ostala' narodna Imena: jelil1jak, kr5tata trava, pastinak, p~krnat, sla-
tka trava.

PELEN, BELl PELlN, VERMUT, PELENAK, GORCIKA, PELlM,
OSENAC

Artemisia absinthium L. - Compositae

Pelen je jedna od najstanijih i najvise eenjenih i ·upotrebljavanih leko-
vitih biljaka. Narotito je ·korgcen u narodnoj med~oini sWh vremena. Malo
je naseg lekovitog biIja koje se oduvek, bez prestanka, tako testo upotreb-
ljava za lek kao pelen. Upotrebljavali su ga jos stari Egipc3!lli pre nekoliko
hiIjada godina.
Medutim, otkako je dokazana otrovnost pelena, on se sve rede upotreb-
ljava u skolskoj medicini, jer materija medika danas raspolate boljim i
neotrovnim gorkim drogama, pre svega na~om lincurom i JciCicom.
Nema toveka koji 'Ile zna za pelen. Mnogi biljku i ne poznaju u prirodi,
ali svi odreda znaju za pelen, 'simbal gormne ,i temernosti. Malo je bHjaka
koje su tako duboko vezane za nas narod, vekovima muten, gonjen i poni-
zavan, koj-i je znao samo za gortinu zivota.
I dok je u nas pelen simbel jada a temera, dotle su nekad Rimljani na
Kapi tolu, pre i iznad svih priznanja i potasti, pobedn1ke, najbolje spor-
eiste napajali napiekom od pelena, ubedelli da je to najvi~a nagrada za po-
bednike, jer im se, po 1adaSnjem shvatanju, obe2lbeduje dobra i vetno
zdravlje, najvece zemaljsko blago.
Uostalom, i latinski naziv ,pelena ima Simbolicno znaeenje, tj. ime biljke
treba da deluje psihosugestivno na eoveka, da veruje da ce biti zdrav i cia.
Anticki nazh' pot ice od greke reei artemis, sto znaei wrav, dak;le, Uikazuje
na to da su biljke ovog roda (Artemisia) lekJovite. Tako se moze i objasniti
da je naziv dat po boginj'i Artemi.s, zastitillei fena, jer je jedna biljna vrsta
ovog roda upotrcbljavana za olak~avanje porodaja.
Pelen kao lek navode svi nam srednjovekovni medicinslci ¢soi.
Pelen je dugovecna, zeljasta, vrlo razgranata bHj'ka, visoka 0,5 do 1,5 m.
Cela biljka je obrasla mekim, 6vilastim dlaeieama zbog eega izgleda sre-
brnastozelena. Cveta u leto. Lgce je belieasto, svilasto, pokriveno gustim,
k a 0 . k a d i f a In e k ~ m d I a C 4 earn a. Prizemno lisce je krupno, tro-
peras.to i ima dugaeke drske. Lisee na gornjem delu stabljike ima k>ratke
drske, dvoperasto je iIi jednoperas to, a okrajoi su lopatieasti iIi kopljasti.
LiUe uz evast je celo, bez drske, sHeno bod I j i. I stabljika je dlakava.
C vas t i su udruzene u racvaste metLke s malim, loptastim, u preeniku
oko 3 mm velikim rutim glavieama na kratkim drlkama. Na dla'kavom eve-
tistu ima mnogo eevastih, zutih evettiea sa 2'llezdama n3ipunjenim uljem.

Rasprostranjcnost. - Pelen raste kao korov po poljima, medama, kraj
puteva, po zapustenim i neobradeni.rn mestJima, a narocito po su~m, sun·