Page 71 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE
71

gih vrsta luka. Oslaje, dakle, da se resi krupno farmaeeulsko pitanje izrade
preparata koji bi sai5// vao slo POlpul1ije i sla duze svoja prvobitna antibioti-
ena i fungieidna svojstva, a izgubio olrovnost.

Etarska ulja. - Mnogobrojni laboratorijski radovi poslednjih godina
ukazuju na to da nekoliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju
jace iIi slabije antimikropne osobine, ali da ni dYe vrste ulja nemaju isti
spektar i istu antimikrobnu moe. I ne sarno to. Primeeeno je da etarsko ulje
od iste biljne vrste nt:ma istu antibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih
cinilaca, kao sto su hemijske iIi fizioloske rase Hi varijeteti biljaka (na pri-
mer, nasa majkina du§ica, vranilovka, bosiljak i dr.), klima, nadmorska vi-
sina. tlo, vreme berbe i nacin destilacije itd. Osim toga, ne treba zaboraviti
da su etarska ulja vrlo slozene smese alifatskih, aromatskih i hidroaromat-
skih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodonika, alkohola, aldehida,
ketona, estara, fenola, kiselina i drugih supstancija. Kao i u slucaju drugih
fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka, treba naglasiti da je ozlette'1a ziva bilj-
ka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenjem, da se ak-
tivnost menja u toku vegetacije itd. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja
je veoma slozen zbog velikog broja sastojaka, njihove sarolikosti i nepos to-
janosti. Osim celih i samlevenih, zivih i osusenih rnirisnih biljaka, vrsena su
uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njiho-
vih sastojaka. Za sada se cini da fenoli, a zaltim aldehidi, ketoni i estri imaju
najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva.

U nasoj naroc.lnoj medicini se i danas, kao i pre mnogo vekova, ima ve-
liko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice, vranilovke, bosiIjka,
cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola, dva fenola, za
koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva.

I drugi fenoli u etarskim uljima, kao sto su eugenol u. etaR'Skog ulja
karanfiliea, anetal ,iz moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upo-
trebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini, preventivi i dijetetici.

NEISPARLJIVI FITONCIDI

Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. arenarin, koji ima
osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama, stimulira nicanje pa-
r"Jajza i stiti biljke od napada bakterioza. Zbog toga se arenarin trazi u po-
Ijoprivredi i cveearstvu (hortikulturi).
Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih, oporih materija hra-
sta, cera, jove, srcenjaka, trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. Tallini

i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei.
Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju

antimikrobnu moe.
Najzad, nc bi trebalo zaboraviti ni antib,ioticnu moe apomortina, kol-

hieina, berberina, hinil1a, emetina, eefaranti,1a i nekih drugih aLkaloida koji
imaju vel'fk medicinski znacaj. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom