Page 71 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 71

UPOTREBA  LEKOVITOG  BIUA  KROZ  VEKOVE
                                                                                                          71

         gih  vrsta  luka.  Oslaje,  dakle,  da  se  resi  krupno  farmaeeulsko  pitanje  izrade
         preparata  koji  bi  sai5// vao  slo  POlpul1ije  i sla  duze  svoja  prvobitna  antibioti-
         ena  i  fungieidna  svojstva,  a  izgubio  olrovnost.


                Etarska  ulja.  -      Mnogobrojni  laboratorijski  radovi  poslednjih  godina
         ukazuju  na  to  da  nekoliko  stotina  vrsta  proucenih  etarskih  ulja  poseduju
         jace  iIi  slabije  antimikropne  osobine,  ali  da  ni  dYe  vrste  ulja  nemaju  isti
         spektar i  istu  antimikrobnu  moe.  I  ne  sarno  to.  Primeeeno  je da  etarsko  ulje
         od  iste  biljne  vrste  nt:ma  istu  antibakterijsku  moe  i  da  to  zavisi  od  mnogih
         cinilaca,  kao  sto  su  hemijske  iIi  fizioloske  rase  Hi  varijeteti  biljaka  (na  pri-
         mer,  nasa  majkina  du§ica,  vranilovka,  bosiljak  i  dr.),  klima,  nadmorska  vi-
         sina.  tlo,  vreme  berbe  i  nacin  destilacije  itd.  Osim  toga,  ne  treba  zaboraviti
         da  su  etarska  ulja  vrlo  slozene  smese  alifatskih,  aromatskih  i  hidroaromat-
         skih  jedinjenja  i  da  se  sastoje  od  raznih  ugljovodonika,  alkohola,  aldehida,
         ketona,  estara,  fenola,  kiselina  i  drugih  supstancija.  Kao  i  u  slucaju  drugih
         fitoncida  i  u  slucaju  mirisnih  biljaka,  treba  naglasiti  da  je ozlette'1a  ziva  bilj-
         ka  najaktivllija  i  da  antibioticnost  opada  susenjem  i  starenjem,  da  se  ak-
         tivnost  menja  u  toku  vegetacije  itd.  Problem  mirisnog  bilja  i  etarskih  ulja
         je  veoma  slozen  zbog  velikog  broja  sastojaka,  njihove  sarolikosti  i  nepos to-
         janosti.  Osim  celih  i  samlevenih,  zivih  i  osusenih  rnirisnih  biljaka,  vrsena  su
         uporedna  proucavanja  antibakterijske  moei  etarskih  ulja  i  pojedinih  njiho-
         vih  sastojaka.  Za sada se cini  da  fenoli,  a  zaltim  aldehidi,  ketoni  i  estri  imaju
         najizrazitija  antimikrobna  s\"Ojstva.

                U  nasoj  naroc.lnoj  medicini  se i  danas,  kao  i  pre  mnogo  vekova,  ima ve-
         liko  poverenje  u  zastitnu  i  lekovitu  moe  majkine  dusice,  vranilovke,  bosiIjka,
         cubra  i  nekih  drugih  biljaka  koje  imaju  timola ill karvakrola,  dva  fenola,  za
         koje  se  odavno  zna  da  su  moena  antisepticna  sredstva.

                I  drugi  fenoli  u  etarskim  uljima,  kao  sto  su  eugenol  u.  etaR'Skog  ulja
         karanfiliea,  anetal  ,iz  moraca  i  anisa  obj'as!l1ljavaju  vekovnu  neprekJidnu  upo-
         trebu  ovih  droga  u  narodnoj  i  skolskoj  medicini,  preventivi  i  dijetetici.






                                         NEISPARLJIVI  FITONCIDI


                Iz  smilja  je  dobijen  smolast  mirisan  ekstrakt  tzv.  arenarin,  koji  ima
         osobinu  da  zaustavlja  razvoj  mnogih  mikroorganizama,  stimulira  nicanje  pa-
         r"Jajza  i  stiti  biljke od napada  bakterioza.  Zbog  toga  se  arenarin  trazi  u  po-
         Ijoprivredi  i  cveearstvu  (hortikulturi).
                Odavno  je  poznata  antibakterijska  moe  stavskih,  oporih  materija  hra-
         sta,  cera,  jove,  srcenjaka,  trave  od  srdobolje  i  mnogih  drugih  biljaka.  Tallini

         i  srodna  polifenolska  jedinjenja  su  nosioci  te  antibakterijske  moei.
                Juglon  iz  lista  i  Ijuske  oraha  i  njegovi  metilirani  derivati  takode  imaju

         antimikrobnu  moe.
                Najzad,  nc  bi  trebalo  zaboraviti  ni  antib,ioticnu  moe  apomortina,  kol-

         hieina,  berberina,  hinil1a,  emetina,  eefaranti,1a  i  nekih  drugih  aLkaloida  koji
         imaju  vel'fk  medicinski  znacaj.  Stephania  eepharal1fha  postal"<l  je  odjednom
   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75   76