Page 661 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 661
662 LBCBNJB BIUBM
jevima jo~ uvek boluje od malarije oko 700 miliona Ijudi. Po~to je hinin
glavni lek protiv ove zarazne bolesti, vaznost cinhone je ogromna za eove-
eallstvo. U Ikori je od 1820. godine, kada su Peletije i Kavantu u Parizu ot-
krJli i izdvojili ,hinin, dosad otkriveno oko 30 alkaloida.
Upotreba - Za lek se upot'rebljavaju kora i hinin, a u novije vreme
i cinhonin, cinllOnidin, hinidin i »totakina«. Najveei deo kore utrooi se u
tvomicama za ekstrakciju hinina na Javi iii u Holandiji, manje u drugim
evropskim zemljama i u SAD.
Daje se u obliku dekokta i raznih galenstki.h preparata kao izvrstan go-
rak i opor toni'k i stomahik: Extraetum Chinae tluidwn et sieeum, Tirzelura
Chinae, Tinetura Chi,tae eomposita, Vinwn Chinae Ii dr. Dej-stvo se osniva
uglavnom na goreini koja potiCe od alkalorda i hinovina, sredstva za izazi-
vanje apetita i jaeanje, i na roborantnom dej-stvu tanina. Zbog tanina kora
deluje kao actstringellis i kao baktericidno s.reds~vo, za grgljanje, za ispiranje
usta u obliku vode i pr~ka, za posipanje smrdljJvih rana koje tesko zace-
ljuju i ·s1.
Upotreba kore iz godine u godinu biva sve neznatnija prema sve veeoj
potro~nj~ eistog hinina, a u novije v·reme osobito totakine.
Protiv m a I a r i j e daje se hinin i totakina preventivno i kurativno.
Cinhonidin ima slabije antiJparazitne osobine od hinJna. Ov.i alkaloidi S11 spe-
cifieni hemoterap.ijski agensi protiv malarje (Plasmodium vivax). Cinhanin
je 40-50 puta otrovnij<i za uzroenike malarJje nego hinin.
Hinin .deluje i kao ant i p ire t i k i zato se odavno kora upotreblja-
vaila protiv groznice i uopste protiv povisene temperature. Hinin je vrlo go-
rak. Gorcina se oseca u razblazenju 1:10.000. Hinin je protoplazmatski otrov,
jer zaustavlja fermentativne poooese 6elije. U veeoj dozi je otrovan, izaziva
razne poremecaje i jednu vrstu »hininskog pijanstva«.
Hinidin se daje za leeenje nepravtilnog sreanog rada (STearIe aritmije).
HLOROFILNE DROGE
. Terapijs'ko in'teresovanje za hlorofil osniva se na cinjenici sto ovaj pri-
rodni zeleni pigment bilja ima osobinu, pored ostalog, i da ubrzava zarasCi-
vanje .ran a , deluje kao bakleriostatik. Postipanjem zagadenih 'rana hlorofi-
1 0m ubrzava se 1ecenje i obnavljanje tkiva. Osim toga, hlorofil deluje i kao
dezodorans.
Imajuci, dakle, u vidu ogromnu ulogu hlorofila u biosintezi organskih
materija u prirodi, pnstupilo se iznalaZenju takvih zelentih biljaka koje su
veoma bogate hlo~ofilom . Za sada se najvise kori<s~e ,List koprive (Urtiea dio-
iea L.) i list lucerke (Medieago saliva L.).
Osusen i samleven list ,koprive ekstrahu1e se na obicnoj ternperaturi
smesom me tanola i acetona. Kad se ovom ekstraktu dada voda, dobija se
talog 11 kome ,ima oko 300/. nepromenjenog hlorofila.
