Page 662 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

HMEU
663

Pod uticajem taplog alkoholnog .rastvora bakar-acetata dobija se »ba-
karni hlorofil«, koj'i ,ima l1ivlju ,i posrojaniju zelenu bqju t>d pruoclnog We-
rofila, jer je u njegovom molekulu magnezijum zamenjen bakrom. Prirodni
i bakarni Worofili se ne rastvaraju u vadi, a rastvaraju se u mastJrna.

HMEU

Humulus lupulus L. - Cannabinaceae

H mel j potice iz istocne Evrope. Raste divalj iii se gaji u predelima
sa umE'renom klimom Ev.rope, Azije i Sev. Amedke. Kod nas rast.e U(l grmlje
po vlaznim mestima kao dugovecna divlja povijusa dugacka 4-6 m. G a j i
se kod nas i u drugim zemljama u velikim koHCinama za potrebe tvornica
piva. U Sloveniji i Vojvodini hmeljal'stvo je vazna privredna grana. Mi izve-
zimo hmelj . Pivarske zemlje su glavni proizvodaoi hmelja u svetu. Cehoslo-
vacka je glavna proizvodacka zemlja .najboljeg hmelja. Stari narodi nisu
upotrebljavali hmelj za lek. Pitanje da li su i glavne danasnje pivarske zemlje,
Ce~ka, Engleska, Nemacka, SSSR i Francuska, u srednjem i pocetkom novog
veka upotrebljavale hrnelj? U XV i XVI veku u Engleskoj je hmeij, stavise,
bio zabranjen za izradu piva, jer da je, navodno, ~kodljiv. Upotreba hrnelja
u pivarstvu je novijeg datuma, a u medicini tek od pocetka XIX veka. Smola
lupulina konzervge pivo 5precavajuCi razvoj mlecno«iselih bakterija, etar-
sko ulje mu daje .prijatan miris, gorke materije gor6inu, a tanin ga bistri
talozeci belancevine jecmenog slada.
Gaje 5e 'samo zen5ke biljke, jer one daju imarice (strobili) ,j u njima
zlezdaste dlake (Iupulin). Hmelj 5e bere u septembru ,po lepom i suvom vre-
menu i brzo ·susi na tavanu iIi u zagrejanim susarama. Dohro osusen hmelj
ima lepu zelenu boju. Negde ga .pre pakovanja sumporisu radi konzervisanja.

Droga. - Sisarice i lupulin (Strobili Lupuli et Lupulinum).

Hmelj. - Upotrebljava se sarno gajen hmelj. Sis a ric e su jaja5te.
lake, rastre5ite cvasti, dugacke 3-4, siroke aka 2 em, nesto pljosnate, taplog
i gorkog uk u a, prijatnog svojstvenog aromaticnog m i r i s a (dugo cu-
vana i pokvarena droga zaudara na stari odoljen, izovalerijansku kiselinu).
Sisadce se lepe za pl'ste. - Oko krivudave osovine, dugacke aka 2 m, pore-
dani 5U plodni listiCi unaokolo u cikcak, kao crepovi na k·rovu. Na njihovoi
bazi golim okom 5e mogu videti, able, sjajne, prozirne, zute z I e z d e, koje
5e mogu laka istresti (Iu'PuHn). - Plodni listici (brakteje) su vrlo tanki, har-
tijasti, jajasti, zuto·zelenkasti ili zuti (nikako mrki), aka 10 mm dugacki i aka
7 mm skoki, mrezas to isarani sitnim nervima (bolje se vidi lupom) i lako se
mogu odvojiti.

Lupulin. - S v e z ,p r a 5 a k j e z uta - z e len ok a s t, kasnije postaje
zelene-zul. Stajan jern posrnedi i zaudara na staru valerijanu iii pakvareni sir;
takva droga je neu'Patrebljiva. Svojstvenog je i arornaticnog mkisa. Gorkog
i aromatickog ukusa.

Sastav. - SiSarice sadrle tan ina (humu'lo-taninska kiselina), pektin·
skih materija, kalijumovlh soli, trimetil-amina i I u p u lin a, koji je najvaZ'
niji sastojak droge.