Page 664 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 664
HRASTOVA KORA 665
Lupom se vidi na popreenom preseku taman p r s ten koj.i deli koru
na zelenkast spoljni i mrk, filav, koneast unutrMnji deo (lika) i§aran koncen-
tricnhn slojevima i k v a d r a I n i m polj ima.
Hrastova kora je vrlo oporog i nagorkog ukusa.
Sastav. - Hrastova kora sadrii 15-200/ 0 hrastovog tan ina, Acidum
quercilannicum. U staroj ·korl Una svega 5-10%, a u svezoj, mladoj i vHf'
od 20% tanina. Zatim ima slobodne e I a g n e i g a I n e k i 5 e I.i n e, floro-
glucinola, tan ins k 0 g c r v en i I a (flobafena), 5-6% gume, masti, smole,
pektinskih, slatkih (~e6er, kvercit) ·i gorkih (kvercin) materija.
Tan i n iz hrastove ·kore je me~ovit. Sastoji se pretezno od katehinskog
(florogluoinolskog) tan ina, a ima i elagnog. Hrastov tanin je amorfan, erven-
kast pra~k; nepotpuno se ·rastvara u vodi. Cuvanjem, vremenom la rastvor-
Ijivost opada usled stvaranja flobafena iii taninskog crvenila. Hidrolizom po-
mocu razblaiene sumporne kiseline ne dobija se galna kiselina kao od tanina
iz §j~arke (galotanin), nego h r a 5 to v 0 c r v e nil 0, crveno-mnk flobafen,
jedna smolasta masa nerastvorljiva u vodi, etanolu i etru. Hidrolizom se dobija
i malo elagne kiseHne.
Upotreba. - Hrastova kora je adstringen's kao i druge izrazito taninske
droge. Droga sluzi i kao antiseptik. a po potrebi i kao antidot pri trovanju
alkaloidima .i te§kim metalima.
Mnogo veeu vainost ima hrastova kora za industriju tanina i za §tav-
Ijenje koza.
Prien hrastov zlr, Quercus semen loslum. - Olju§ten z,ir se su~i i przi
na vatri, kao kafa. dok ne dobije mrku boju i dok ~e ne uzmogne lako zdro-
biti i mleti. Prtenjem se &krob delirnicno pretvara u dek.strin i smanjuje ko-
li<'~ina tanina. Kad se ohladi, smrvi se u krupan pra§ak. Ukusa je oporog. ali
znamo manje od neprlenog zira.
Zir saddi oko 30% os k rob a, 6-8% tan ina, kvercita, keera, masti.
limunove kiseline, dosta fosfora i dr. Svojim taninom deluje kao sve adstrin-
gentne droge, a aktivnim ugljem kao adsonbens.
Narodna !mena. - U BOlanii5kom recniku Dragutina Simonoviea nave-
dena 'su ova narodna imena za Quercus pedw1culata: beljig, beljik, gorun, go-
run-maznik, grm, dab, dub, dubica, dubovina, kocur, luzni hrast, luznjak, rani
hrast, ranj, rast, stezevo, hrast luznjak, a za Quercus sessiliflora: bel, beli bla-
gun, belohrast, belj, beljig, belji'k, bjelorastie, bjelo~um, bjeljie, kitnja,k, Iju-
tik, maznika, rast, s're, ostrl, teljig, hrast-brdnjak, cmi dab, cmi hrast, cmika,
crnok, crepinjak.
