Page 88 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 88
88 LECENJE BIUEM
o BELOM I CRNOM HLEBU
Vitaminlzaclja belog bra~na i belog bleb a
U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. Jedni
su za bell a drugi za crni hleb. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05-
novna nasa hrana, onda se jos jasnije moze shvatibi z,nacaj tih proucavanja
u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. Poslednjih goclina mo-
derna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno, bcli
hleb i os tale glavnijc svakidasnje namirnice, kao sto su secer i poliran, olju-
sten piril!1ac, ne predstavljaju punu hranu. U njima nesto nedostaje. Od
beJog brasna se, istina, lakse pravi hleb, hleb je ukusniji. Zbog toga se jos
uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·slojevima za iskljuci-
yom upotrebom belog hJeqa. T,im problemom se danas bavi i higijenska sek-
cija Ujeclinjcnih nacija. Mnoge drZave su vrSile ispit-ivanja hranljive i bio-
Joske vrednosp belog i crnog hleba, jer je utvrdeno da zdravstveno stanje
stanovniStva, a pre svega vojnika, zavisi umnogome od nacina ishrane. Aka-
demije nauka i druge naucne ustanove raznih driava godinama vecaju i
kontroliSu sve dosadasnje pr.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako
bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan, da Ii odgovara
otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. ZdravJje, izdrZlj'ivost, snaga, ner-
vna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivisani veoma mnogo na-
cinom ishrane i vrstom hrane. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom
regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok ve-
Iikom procentu nesposobnih mladica. Ceo problem proucavanja ishrane po-
stavlja se sve vise na naucne osnove, jer je za!pareno da je jedini pravi put
naucnoistraZivacki rad i na ovom tako vaznom polju. U tu svrhu angazo-
vani su najbolji strucnjaci sveta. Ispitivanja se vrse .u klinikama, institutima
i laboratorijama, na Ijudima i zivotinjama. Ispit uju se kolicine i vrste sup-
stancija, elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad. Na
osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak
slucaj pravHne i dovoljne i,shrane.
Pr.iJikom izrade belog brasna, od psenicnog zrna odstranjuju se klice i
mekinje, tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise
skroba. Naprotiv, kad se proizvodi erno brasno, u brasnu se nalaze i klice
i mekinje. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek po-
sle franeuske revoIucije, pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parman-
tjea, u to vreme najcuvenijeg bromatologa u svetu. Do 1796. godione (raneu-
ska vojska je jela -crni hleb, a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od
brasna iz koga je odstranjeno 15'/, mekinja. Parmantjeova teza, prema kojoj
je bell hleb boIji od ernog, propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zem-
ljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. Tako, krajem proslog i
u ovom veku, beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi.
lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb, ipak nije say naucni
svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog.
U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana nje-
gova teza. Do prvog takvog napada doslo je 1826. godine. Franeuski fizio-
log Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo-
