Page 33 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 33
Целога пута пријатељи су ћутали. Љевин је мислио: шта је значила она промена на лицу
Кити, и час је уверавао себе да има наде, час је очајавао увиђајући да је лудо надати се; а
међутим, осећао је да је сад сасвим други човек, ни налик на оног пре њеног осмеха и речи
»до виђења«.
Степан Аркадијевич је уз пут састављао мени за ручак.
- Ти, чини ми се, волиш turbot [15] - рече он Љевину кад стигоше.
- Шта? - упита Љевин. - Тирбо? Да, страшно волим тирбо.
