Page 34 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 34
X
Кад Љевин са Облонским уђе у гостионицу, није могао да не приметити на лицу и у целој
појави Степана Аркадијевича нарочити израз који је личио на неко уздржано задовољство.
Облонски скиде капут, и са шеширом на ухо прође у трпезарију и поче издавати наредбе
келнерима Татарима који, обучени у фракове, и са убрусима, облетаху око њега.
Поздрављајући се десно и лево с познаницима којих је било и овде, као и свуда, и који су га
радосно дочекивали, он приђе бифеу, поједе парче рибе, испи ракију, и рече нешто набељеној
Францускињи која је седела за касом сва у пантљикама, чипкама и коврџицама, чему се чак
и та Францускиња искрено насмејала. Љевин само зато не узе чашицу ракије што га је
вређала та жена која му се чинила сва саздана од лажне косе, poudre de riz и vinaigre de
toilette [16] . Он похита да се одмакне од ње, као од нечистог места. Душа му је била пуна
успомена на Кити, а у очима му је сијао осмејак победе и среће.
- Овамо, ваша светлости, изволте, овде ваша светлост неће бити узнемиравана - говорио
је, лепећи се за Облонског, стари, проседи Татарин, широких кукова, изнад којих се
раздвајале поле фрака. - Изволте, светлости - говорио је и Љевину, из поштовања према
Степану Аркадијевичу удварајући се и његовом госту.
Простревши зачас чист покривач по округлом столу, који је већ био застрт, и на којем је
стајао бронзани свећњак, он примаче сомотске столице, и са убрусом и јеловником у руци
стаде пред Степана Аркадијевича, очекујући наредбе.
- Ако желите засебну собу, ваша светлости, одмах ће бити слободна; тамо је сад кнез
Галицин с једном госпођом. Добили смо свежих острига.
- А! остриге?
Степан Аркадијевич се замисли.
- Како би било, Љевине, да променимо план - рече он метнувши прст на јеловник. На
лицу му се огледала озбиљна недоумица.
- Јесу ли добре остриге? Пази добро!
- Фленсбуршке, ваша светлости, остендских нема.
- Фленсбуршке, фленсбуршке, добро, само јесу ли свеже?
- Јуче смо их добили.
- Да ли да почнемо од острига, и затим да изменимо и цео план? А?
- Мени је свеједно. Ја највише волим чорбу са киселим купусом и кашу од хељде, али овде
тога нема.
- Желите ли кашу a la russe? [17] - рече Татарин, нагињући над Љевином као дадиља над
