Page 28 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Видео га Прокофије на улици.

- Овде у Москви? Знаш ли где је? - Љевин устаде, као да хтеде одмах отићи.
- Кајем се што сам ти казао - рече Сергије Иванович, вртећи главом и посматрајући
узбуђење млађег брата. - Слао сам да дознам где живи, и послао му меницу коју сам за њега

исплатио Трубину. Ево шта ми је одговорио.
И Сергије Иванович извуче испод притискивача писамце и даде га брату.

Љевин прочита писамце написано необичним, њему познатим рукописом: »Молим вас,
оставите ме на миру; то је једино што тражим од своје драге браће. Николај Љевин.«

Љевин прочита, и не дижући главе стајаше с писамцетом у руци пред Сергијем
Ивановичем.

У његовој се души борила жеља да заборави несрећног брата и сазнање да то није лепо.
- Он очигледно хоће да ме увреди - настави Сергије Иванович - али он ме не може

увредити, и ја бих од свег срца желео да му помогнем, само, знам да је то немогућно.
- Јест, јест - понови Љевин. - Ја разумем и ценим твоје односе према њему, али ја ћу га

ипак потражити.
- Ако баш хоћеш, потражи га, али ја ти не саветујем – рече Сергије Иванович. - То јест,
што се мене тиче, Ја се не бојим да ће он тебе посвађати са мном; али тебе ради ти саветујем

да не идеш. Ту нема помоћи. Уосталом, ради како хоћеш.
- Можда и нема помоћи, само, ја осећам, нарочито сада – али то је друго - осећам да не

бих могао бити миран.
- То ја не разумем - рече Сергије Иванович. - Али једно знам - додаде - ово нам је наук да
будемо смерни. Почео сам друкчије и снисходљиво да гледам на оно што се зове подлост,
откад је наш брат Николај постао ово што је... Ти знаш шта је учинио...

- Ах, то је страшно, страшно! - понови Љевин.

Дознавши братовљеву адресу од лакеја Сергија Ивановича, Љевин хтеде одмах да иде, али
промисливши мало, остави то за увече. Да би стекао душевни мир, требало је пре свега да
реши оно питање због којег је дошао у Москву. Од брата Љевин је отишао у канцеларију
Облонском, и дознавши где ће бити Шчербацке, оде тамо где му рекоше да ће моћи да нађе
Кити.